P. 1
Reseni Zadaci Iz Mehanike Fluida

Reseni Zadaci Iz Mehanike Fluida

|Views: 4,765|Likes:
Published by mikam

More info:

Published by: mikam on Feb 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/19/2015

pdf

text

original

MEHANIKA FLUIDA

Hidrostatika

1.zadatak. U aparatu koji služi za proveru manometara, vijak prečnika d i hoda h ulazi
kroz potpuno zaptiveni
otvor u cilindar
hidrauličkog akumulatora
unutrašnjeg prečnika D i
dužine L. Cilindar je
napunjen tečnošću čiji je
koeficijent stišljivosti s.
Odrediti pritisak tečnosti
posle n obrtaja vijka,
pretpostavljajući da se
zidovi akumulatora ne
deformišu.

Rešenje:

U početku je unutrašnja zapremina akumulatora (zapremina tečnosti).
L
4
D
V
2
π
= .
Posle n obrtaja vijka zapremina tečnosti u akumulatoru se promeni za:
h
4
d
n V
2
π
− = ∆ .
Kada je vijak svojim prednjim krajem na unutrašnjoj površi akumulatora u tečnosti
u akumulatoru vlada atmosferski pritisak ( )
a
p .
Posle n obrtaja vijka pritisak u tečnosti je:
m a
p p p + = pa je:
m a
p p p p = − = ∆
Polazeći sada od izraza za koeficijent stišljivosti:
V
V
p
1
s


− = dobijamo:

π
|
|
.
|

\
|
π

− =
L
4
D
h
4
d
n
p
1
s
2
2
m

n K n
Ls D
h d
p
2
2
m
⋅ = = . const K=




2. zadatak. Odrediti vakuum i apsolutni pritisak u cevi A kroz koju teče tečnost gustine
1
ρ
a u U-cevi se nalazi živa (gustine
2
ρ ). Visinske kote označene na slici sa
3 2 1
h i h , h su
takođe poznate veličine. Atmosferski pritisak je
a
p .
Rešenje:

Tečnost u cevi (i jedna i druga)
nalaze se u stanju mirovanja.
Površi konstantnog pritiska
su horizontalne ravni. Uočimo dve
takve ravni
1
R i
2
R .
1
R C , B ∈ ⇒
C B
p p = (1)
2
R E , D ∈ ⇒
E D
p p = (2)
Pošto je cev otvorena to je pritisak u
tački E jednak atmosferskom
pritisku:
a E
p p = (3)


Zapazimo sada da je tačka a ispod tačke B, a tačka D ispod tačke C u istoj tečnosti
pa važe jednačine:
( )
3 1 1 B A
h h g p p − ρ + = (4)
( )
2 1 2 C D
h h g p p − ρ + = (5)
Iz jednačine (4) sledi da je:

( ) ( ) ( ) ( )
( ) ( ) ( ) ( )
2 1 2 3 1 1 a
) 3 (
3 1 1 2 1 2 E
) 2 (
) 2 (
3 1 1 2 1 2 D
) 5 (
3 1 1 C
) 1 (
3 1 1 B A
h h g h h g p h h g h h g p
h h g h h g p h h g p h h g p p
− ρ − − ρ + = − ρ + − ρ − =
= − ρ + − ρ − = − ρ + = − ρ + =

Dakle, apsolutni pritisak u cevi A je:
( ) ( )
2 1 2 3 1 1 a A
h h g h h g p p − ρ − − ρ + =
a vakum (podpritisak) je:
( ) ( )
3 1 1 2 1 2 A a AV
h h g h h g p p p − ρ − − ρ = − =

3. zadatak Na osnovu pokazivanja h živinog diferencijalnog manometra prikazanog na
slici, vezanog za cev kroz koju protiče voda, odrediti pad pritiska između preseka 1-1 i 2-2.

Rešenje:
Označimo sa:
v
ρ -gustina vode
ž
ρ -gustina žive

Tečnosti (voda i živa) u U cevi
nalaze se u stanju mirovanja. Ravni R
1

i R
2
su površi konstantnog pritiska.

⇒ ∈
2
R B , A , E
B A 2
p p p = = (1)
⇒ ∈
1
R D , C
D C
p p = (2)



z g p p
v 1 E
ρ − = (3)
( ) z h g p p
v 2 D
+ ρ − = (4)
h g p p
ž C B
ρ + = (5)
Iz ovih jednačina treba eliminisati pritiske
E D C B A
p i p , p , p , p . Pođimo od
jednačine (3). Iz nje sledi da je:

( ) ( ) ( ) 2
v ž C
5
v
1
v E 1
z g h g p z g pB z g p p = ρ + ρ + = ρ + = ρ + =

( ) ( )
( ) ⇒ ρ + ρ − = ρ + ρ + + ρ − = ρ + ρ + = h g h g p z g h g z h g p z g h g p
ž v 2 v ž v 2
4
v ž D
2

( )h g p p
v ž 2 1
ρ − ρ = − pad pritiska između preseka 1-1 i 2-2.


4. Zadatak. Razlika pritisaka u cevima A i B merena je redno vezanim U-cevima
ispunjenim vodom gustine
1
ρ i živom gustine
2
ρ . Odrediti
B A
p p − ako su veličine date
na slici
5 4 3 2 1
h i h , h , h , h poznate.



Rešenje:

Tečnosti u U-cevi (voda i živa) nalaze se u stanju mirovanja. Horizontalne ravni su
površi konstantnog pritiska. R
1
, R
2
i R
3
su ravni konstantnog pritiska.

1 1 A C
h g p p ρ + = (1)

4 2 5 1 B H
h g h g p p ρ + ρ + = (2)
⇒ ∈
1
R D , C
D C
p p = (3)

2 2 E D
h g p p ρ + = (4)
⇒ ∈
2
R F , E
F E
p p = (5)

3 1 F G
h g p p ρ + = (6)
⇒ ∈
3
R H , G
H G
p p = (7)
Iz ovih jednačina treba eliminisati pritiske
H G F E D C
p i p , p , p , p , p . Pođimo od
jednačine (1):
Iz (1) ⇒
( ) ( ) ( ) 5
1 1 2 2 E
4
1 1 D
3
1 1 C A
h g h g p h g p h g p p = ρ − ρ + = ρ + = ρ − =
( ) ( ) ( ) ( ) 2
1 1 2 2 3 1 H
7
1 1 2 2 3 1 G
6
1 1 2 2 F
5
h g h g h g p h g h g h g p h g h g p = ρ − ρ + ρ − = ρ − ρ + ρ − = ρ − ρ + =

( )
⇒ ρ − ρ + ρ − ρ + ρ + =
1 1 2 2 3 1 4 2 5 1 B
2
h g h g h g h g h g p

( ) ( )
5 3 1 1 4 2 2 B A
h h h g h h g p p − + ρ − + ρ = −


5. zadatak. Izvesti radnu formulu za određivanje natpritiska u tački M uređaja prikazanog
na slici, prema pokazivanju h –živinog manometra sa čašom. Prečnik čaše je D, cevi d i
visine h.


Rešenje:

Posle priključivanja manometra nivo žive u čaši će se sniziti za h ∆ a u cevi podići
za h.
R-je ravan konstantnog pritiska.
⇒ ∈ R B , A
B A
p p = (1)
( ) h H g P p p
v Mm a A
∆ + ρ + + = (2)
( ) h h g p p
ž a A
∆ + ρ + = (3)
Iz uslova nestišljivosti žive ( const V
ž
= ) imamo jednačinu:

4
d
h
4
D
h
2 2
π
=
π
∆ (4) ⇒ h
D
d
h
2
|
.
|

\
|
= ∆ .
Iz ovih jednačina treba eliminisati: h i p , p
B A
∆ .
Iz (2) ⇒
( )
( )
( )
( )
( )
( ) ( ) ( ) ⇒ ρ − ρ + |
.
|

\
|
ρ − ρ = ∆ + ρ −
/
− ∆ + ρ +
/
=
= ∆ + ρ − − = ∆ + ρ − − =
H g h g h
D
d
g h H g p h h g p
h H g p p h H g p p p
v ž
2
v ž v a ž a
3
3
v a B
1
v a A Mm


¦
)
¦
`
¹
¦
¹
¦
´
¦
ρ −
(
¸
(

¸

ρ −
|
|
.
|

\
|
+ ρ = H
D
d
1
D
d
h g p
v v
2
2
2
2
ž Mm


6. Zadatak. Za natpritiske u intervalu 0.1 do 0.5 bar nepogodni su manometri sa vodom i
živom, jer su pokazivanja prvih vrlo velika, a drugih vrlo mala. Zato se za merenje ovih
natpritisaka koristi manometar sa živom i alkoholom prikazan na slici. Odrediti
pokazivanje h takvog manometra u zavisnosti od natpritiska
m
p , ako su poznati
poluprečnici
1
d ,
2
d i
3
d i gustine alkohola
a
ρ i žive
z
ρ .



Rešenje:

R
1
i R
2
su ravni konstantnog pritiska.

⇒ ∈
1
R B , A
B A
p p = ⇒ a g H g
z a
ρ = ρ ⇒ a H
z a
ρ = ρ (1)
⇒ ∈
1
R E
B A E
p p p = = ⇒ H g p
z E
ρ = (2)
⇒ ∈
2
R F , D , C
F C
p p = ⇒ ( ) ( ) c b a g p h b H g
z m a
+ + ρ = + − + ρ (3)
iz uslova . const V
z
= ⇒ ( ) b
4
d
c d d
4
h
4
d
2
2 2
2
2
3
2
1
π
= −
π
=
π

( ) b d c d d h d
2
2
2
2
2
3
2
1
= − = (4)
Iz ovih jednačina treba eliminisati veličine a,b,c:
Iz (2) ⇒
( ) ( )
( )
|
|
.
|

\
|
− + ρ −
|
|
.
|

\
|

+ +
ρ
ρ
ρ = − + ρ − + + ρ = h h
d
d
H g h
d d
d
h
d
d
H g h b H g c b a g p
2
2
2
1
a
2
2
2
3
2
1
2
2
2
1
z
a
z
3 , 1
a z m

h
d d
d
d
d
d
d
1 g p
2
2
2
3
2
1
2
2
2
1
z
2
2
2
1
a m
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|

+ ρ +
|
|
.
|

\
|
− ρ =

MEHANIKA FLUIDA

Pritisak tečnosti na ravne površi


1. zadatak . Teška brana dimenzija: a, b i α napravljena je od betona gustine
b
ρ . Kosi
zid brane samo sa jedne strane kvasi voda, gustine ρ , do visine h. Odrediti ukupni obrtni
moment po jedinici širine (l=1m) koji potiče od sile pritiska i sile težine, a koji se ima
oko kritične obrtne tačke O.

Rešenje:
Intenzitet sile pritiska tečnosti je:
2
C
h h 1 h l
P p A g l g
2 sin 2 sin
= = ρ = ρ
α α
2
1 h l
P g
2 sin
= ρ
α

3
C
C
C
1 h
l
I 1 h 12 sin
v
h h
Av 6 sin
l
2sin sin
| |
|
α
\ .
∆ = = =
α
α α
;



Težina brane je:
b b b b
a b
Q g V g h l
2
+
= ρ = ρ ;
b
b a
h tg
2

= α
( ) ( )
2 2
b b
1 b a 1
Q g l a b tg g l b a tg
2 2 4
− | |
= ρ + α = ρ − α
|
\ .
;
OO' bcos = α ,

C
h h h 1 h
OO' O' A bcos v bcos bcos
2sin 2 6 sin 3sin
| | | |
α = − = α − − ∆ = α − − = α −
| |
α α α
\ . \ .
;

h
bcos
3sin
α = α −
α
.
Moment za tačku O je:
( )
2
2 2
b
b 1 h l h 1 b
M P d Q g bcos g l b a tg
2 2 sin 3sin 4 2
| |
= ⋅ + ⋅ = ρ α − + ρ − α
|
α α
\ .


( )
2 2
2
b
b a
M h h
g bcos bg tg
l 2sin 3sin 8

| |
= ρ α − + ρ α
|
α α
\ .
.


2. zadatak. Na bočnoj strani rezervoara, na dubini H, nalazi se kvadratna cev ivice a
(v.sl.). Izlaz iz cevi zatvara homogeni poklopac OA, težine Q koji se može obrtati oko
ose koja prolazi kroz tačku O, a upravna je na ravan slike. Ako je pokazivanje manometra
M, p
m
, gustina tečnosti u rezervoaru ρ, a poklopac gradi ugao α sa horizontalnom ravni,
odrediti minimalni intenzitet sile F potrebne za otvarajne poklopca.

Rešenje:
Posmatrajmo ravnotežu poklopca OA.
Uzimajući tačku O za momentnu tačku
imaćemo:
M 0 =

G

a a
v F a ctg Q ctg
2sin 2
| |
+ ∆ + ⋅ ⋅ α = α
|
α
\ .
P

1 1 v
F Q
2 ctg 2sin a
∆ | |
= − +
|
α α
\ .
P
(1)
U poslednjem izrazu (1) sila pritiska
tečnosti na poklopcu data je izrazom:
2
C m
1 a
p A p g H a
2 sin
(
| |
= = + ρ +
| (
α
\ .
¸ ¸
P ,(2)


a položaj napadne tačke iste sile dat je izrazom:


3
2
C
2
C m m
1 a
a
I 1 a 1 12 sin
v
v A 12 sin p p a 1 a a
H H
g 2 sin sin g 2
| |
|
α
\ .
∆ = = =
α | | | |
+ + + +
| |
ρ α α ρ
\ . \ .
. (3)

Unošenjem izraza (2) i (3) u (1) dobija se:

2
m
1 a 2
F Q p g H a
2 sin 2 3
(
| |
= − + ρ +
| (
α
\ .
¸ ¸
.

3. zadatak. U rezervoaru sa zidom nagnutim pod uglom α prema horizontu, kao što je
prikazano na slici, nalazi se tečnost gustine ρ
2
do visine h
2
i tečnost gustine ρ
1
do visine
h
1
. Tečnosti se ne mešaju, a iznad tečnosti u rezervoaru pritisak je atmosferski. Odrediti
sile pritiska po jedinici širine zida koji kvasi tečnost gustine ρ
1
i na deo koji kvasi tečnost
gustine ρ
2
, kao i položaje njihovih napadnih tačaka.

Rešenje:
Sila na deo zida koji kvasi tečnost gustine ρ
1
je:

1
2
1 1 1
1 C 1 1 1
h h h 1
p A g 1 g
2 sin 2 sin
= = ρ ⋅ = ρ
α α
P ;
Položaj napadne tačke ove sile je:

1 1
1
D C 1
h
v v v v;
2sin
= + ∆ = + ∆
α

1
1
3
1
C
1
1 1
C 1
h 1
1
I
12 sin
v
h h
v A
1
2sin sin
| |

|
α
\ .
∆ = =
⋅ ⋅
α α
;

1
1 1
D
h h 1
v
2 6 sin
| |
= +
|
α
\ .

1
D 1
2 1
v h
3 sin
=
α
.
Sila na deo koji kvasi tečnost gustine ρ
2
je:

2
2 2 2
2 C 2 1 1 2 1 1 2 2
h h h 1
p A g h g 1 g h h
2 sin 2 sin
| | | |
= = ρ + ρ ⋅ = ρ + ρ
| |
α α
\ . \ .
P .
Određivanje položaja napadne tačke ove sile:


2
2
3
2
2
C
2
2
2 1
C 2 2 1 2
1
1
2
1
h 1
1
I
h 1 1 12 sin
v
h
v A 12 sin h h 1
h
h
2
2 sin sin
| |

|
α
\ .
∆ = = =
ρ
α | | ρ
+
+ ⋅
|
ρ
ρ α α
\ .


Dakle, napadna tačka sile
2
P
G
je za
2
v ∆ ispod težišta dela koji kvasi tečnost gustine ρ
2
.
Ukoliko bi smo želeli da odredimo napadnu tačku rezultantne sile pritiska tečnosti, treba
koristiti Varinjonovu teoremu.
4. zadatak. Na bočnoj strani zatvorenog suda nalazi se zatvarač OA, oblika i dimenzija
datih na slici. Odrediti silu pritiska na zatvarač i moment te sile za tačku O. Pokazivanje
''U'' cevi je h, gustina tečnosti je ρ. Gustinu vazduha iznad tečnosti u sudu zanemariti.

Rešenje:
Na osnovu pokazivanja ''U'' cevi je:

a a v
p p p g h = − + ρ ⇒
v
p g h = ρ potpritisak iznad tečnosti u sudu.
Sila pritiska na neokvašeni deo zatvarača je intenziteta:
1
2
1 C 1 v
P p A p r = = π ,
a njena napadna tačka je u težištu neokvašenog dela zatvarača.
Intenzitet sile pritiska na okvašeni deo zatvarača je:
( )
2
2
2 C 2 v
P p A p g R R = = − + ρ π ,
a njena napadna tačka je za
2
2
4
2
C
*
v
2 C 2 v
R
I
1 R
4
z
p
z A 4 p
R
R R
g
g
π
∆ = = =
| |

− + π
|
ρ
ρ
\ .

ispod težišta okvašenog dela zatvarača.
Rezultujuća sila pritiska koja deluje na zatvarač je:
( )
3 2 2
2 1 v
P P P g R R r p = − = ρ π − + π ,
a traženi moment, za tačku O, je intenziteta:
( )
o 1 2
M Pr P 2r R z = − + + + ∆ ,
koji posle unošenja izraza za P
1
, P
2
, p
v
i ∆z postaje:

( )
3 3 3 2
o
5
M g R 2r R g h R r 2R r
4
| |
= ρ π + − ρ + + π
|
\ .
.

5. zadatak. Zatvoreni rezervoar podeljen je na dva dela ravnom pregradom u kojoj se
nalazi pravougaoni otvor zatvoren poklopcem istih dimenzija. Otvor je postavljen tako da
mu je jedna ivica paralelna površini (slobodnoj) tečnosti (v.sl.). U levom delu rezervoara
nalazi se tečnost gustine ρ
1
do vrha otvora, a u desnom delu tečnost gustine ρ
2
do
polovine otvora. U levom delu, iznad tečnosti, vlada natpritisak, a u desnom delu
potpritisak. Odrediti vezu između ρ
1
i ρ
2
ako je poznato da rezultujuća sila pritiska na
poklopcu leži na slobodnoj površini tečnosti u desnom delu rezervoara.


Rešenje:
Sila pritiska, koja sa leve strane
deluje na poklopac je intenziteta
1 C m 1
1
P p A p g b ab
2
| |
= = + ρ
|
\ .
,
gde su a i b ivice pravougaonog poklopca,
a p
m
veličine natpritiska.
Sila pritiska sa desne strane na
neokvašeni deo poklopca je intenziteta
2 v
ab
P p
2
= ,
a na okvašeni deo poklopca je:

3
3 C 3 v 2
1 1
P p A p g b ab
4 2
| |
= ⋅ = − + ρ
|
\ .
,
gde je p
v
potpritisak iznad tečnosti gustine ρ
2
.
Odabirajući napadnu tačku rezultujuće sile za momentnu tačku, dolazima do jednačine:

1 1 2 3 3
b b
P z P P z
4 4
| |
⋅ ∆ = + + ∆
|
\ .
(1)
gde su:
1
1
3
2
C
1 *
m
C
m
1
1
1
ab
I
1 b
12
z
p b
z A 12
p b
ab
2 g
2 g
∆ = = =
| |
+
+
|
ρ
ρ
\ .

3
3
3
2
C
3 *
v
C 3 v
2
2
1 b
a
I
1 b 12 2
z
p b
z A 48 p b ab
4 g
4 g 2
| |
|
\ .
∆ = = =
| |


|
ρ
ρ
\ .

Unošenjem izraza za P
1
, P
2
, P
3
, ∆z
1
i ∆z
3
u jednačinu (1), iz nje se dobija da je:
1 2
1
2
ρ = ρ .

6. zadatak. Cilindrični sud, prečnika D, čija je masa m, napunjen je tečnošću gustine ρ
do visine H i visi na klipu prečnika d. Odrediti potpritisak koji obezbeđuje ravnotežu
suda, zanemarujući trenje suda o klip, i silu koja opterećuje grupu zavrnjaja A.

Rešenje:
Posmatrajmo ravnotežu svih sila koje deluju na sud. Problem je osnosimetrični pa se sve
horizontalne sile uravnotežuju. U vertikalnom pravcu imamo:
- sila na poklopcu suda ( ↑ ):
( )
2 2
1 v
P D d p
4
π
= −
- sila pritiska tečnosti na dno suda je( ↓ ):
( )
2
2 v
D
P g H p
4
π
= ρ −
- težina suda je:
G mg = .
Onda imamo:
1 2
P P G 0 + + = .
Zamenom se dobija:

( ) ( )
2
2 2
v v
D
D d p g H p mg 0
4 4
π π
− + ρ − + = ⇒

2
v 2 2
4mg D
p g H
d d
= + ρ
π
.
Jedina sila koja opterećuje zavrnje (vijke) A-A je sila
1
P
G
, dakle,
( )
2 2
A v
F D d p
4
π
= − .
Primedba: Ovaj zadatak može se uraditi i na druge načine.

7. zadatak. Cilindrični sud, prečnika D i visine H, napunjen je tečnošću gustine ρ i
oslanja se na klip prečnika d. Odrediti pokazivanje manometra M, (v.sl.) ako su mase
poklopca, cilindričnog omotača i dna suda: m
p
, m
o
i m
d
. Zatim odrediti sile na grupe
zavrtanja (vijaka) A i B.


Rešenje:
Posmatrajmo ravnotežu svih sila
koje deluju na sud.
- sila na poklopcu je ( ↓ ):
2
1 m
D
P p
4
π
=
- sila na dno suda je( ↓ ):
( )
2 2
2 m
D d
P p g H
4 4
| | π π
= + ρ −
|
\ .

Onda je jednačina ravnoteže suda:
( )
1 2 p c d
P P g m m m = + + + .


Zamenom izraza za sile pritiska dobija se:
( ) ( )
2 2 2
m m p c d
D D d
p p g H g m m m
4 4 4
| | π π π
= + ρ − + + +
|
\ .

( ) ( )
2
2 2
m p c d
d
p g m m m g H D d
4 4
π π
= + + + ρ − ⇒
( )
2
m p c d 2 2
4g D
p m m m g H 1
d d
| |
= + + + ρ −
|
π
\ .
.
Sile koje opterećuju vijke su:
2
A m p
D
F p gm
4
π
= −
( ) ( )
2 2
B m d
F p g H D d gm
4
π
= + ρ − + .
Primedba:
Može se ovaj zadatak rešiti i na druge načine.
Sila F
B
može se i ovako odrediti:
2
B A o m p o
D
F F gm p gm gm
4
π
= − = − − .
MEHANIKA FLUIDA

Pritisak tečnosti na krive površine

1. Zadatak. U ravnoj vertikalnoj pregradi rezervoara nalazi se kružni otvor prečnika D.
Otvor je zatvoren zatvaračem koji se satoji od dve polulopte prečnika D i D (vidi sliku).
Zatvarač se može obrtati oko ose koja prolazi kroz tačku A, a upravna je na ravan slike.
Razlika nivoa tečnosti u levom i desnom delu rezervoara je H, a njena gustina je ρ .
Odrediti veličinu prečnika d ako je zatvarač u ravnoteži u vertikalnom položaju. Masu
zatvarača zanemariti.

Rešenje:
Momentna jednačina napisana za tačku A ima oblik:
0 r P z
2
D
P r P z
2
D
P
x 2 2 z 2 2 x x 1 1 z 1 1 x
= +
|
.
|

\
|
∆ + − −
|
.
|

\
|
∆ + (1)
u kome su:

4
D
H g P
2
1 1 x
π
ρ = ,
2
x2 2
D
P g H
4
π
= ρ (2)
horizontalne komponente sile pritiska tečnosti sa leve i desne strane zatvarača.
π ρ =
|
|
.
|

\
|
π
|
.
|

\
|
ρ =
3
3
1 z
D g
12
1
2
D
3
4
2
1
g P ,
3
z2
1
P g d
12
= ρ π ; (3)
vertikalne komponente sile pritiska sa leve i desne strane zatvarača.
,
H 16
D
4
D
H
64
D
4
D
H
I
z
1
2
2
1
4
2
1
yz
1
=
π
π
=
π
= ∆ ,
H 16
D
z
2
2
2
= ∆
D
16
3
r
x 1
= , d
16
3
r
x 2
= (4)
Unošenjem izraza (2), (3) i (4) u jednačinu (1) dobija se da je:
( )
4
3
H 8 D D d − =
Zapaža se da je za ovakvo rešenje neophodno da je H 8 D ≥ .
2. Zadatak. Na bočnoj strani cilindričnog rezervoara nalazi se horizontalna cev ivice a
zatvorena isto takvim poklopcem. Sila F, koja deluje u težištu poklopca, upravno na njega
ne dozvoljava da se poklopac otvori obrtanjem oko ose O (vidi sliku). Ako se u
rezervoaru, do visine h, nalazi tečnost gustine
1
ρ , a odatle na gore tečnost gustine
2
ρ i
ako je gornji deo rezervoara polusfera poluprečnika R odrediti silu koja opterećuje
zavrtnje kojima je polusfera vezana za cilindrični deo. Masu polusfere zanemariti.


Rešenje:
Momentna jednačina, za tačku O, ima oblik:
|
.
|

\
|
∆ + = z
2
a
P
2
a
F (1)
u kome je:
( )
2
1 2 m
a h g R g p P ρ + ρ + =
sila pritiska tečnosti na poklopac, a
m
p pretpostavljeni natpritisak u najvišoj tački
polusfere i:
2
m 2
1 1
a
z
p
12 R h
g
∆ =
| | ρ
+ +
|
ρ ρ
\ .

položaj napadne tačke sile pritiska na
poklopac.

Unošenjem izraza za z ∆ i P u jednačinu (1) i njenim rešavanjem dobija se da je:
|
.
|

\
|
+ ρ − ρ − = a
6
1
h g R g
a
F
p
1 2
2
m


Horizontalne sile pritiska na polusferu su, zbog simetrije, u ravnoteži. Vertikalna
sila pritiska koja deluje na polusferu, a to je sila koja opterećuje zavrtnje data je izrazom:


(
¸
(

¸

π −
|
|
.
|

\
|
ρ
+ π ρ =
3
2
m 2
2 z
R
3
2
g
p
R R g P
koji posle unošenja izraza za
m
p i sređivanja postaje:


(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
+ ρ − ρ − π = a
6
1
h g R g
3
2
a
F
R P
1 2
2
2
z
.

3. Zadatak. Na bočnoj strani zatvorenog rezervoara, na dubini
2
h , nalazi se kružni
otvor prečnika d koji je zatvoren konusnim poklopcem visine b (vidi sliku). Od dna
rezervoara, pa do polovine otvora, je tečnost gustine
1
ρ ,a odatle pa naviše tečnost gustine
2
ρ . Ako je pokazivanje manometra
m
p odrediti pritisak iznad tečnosti u sudu i sile koje
opterećuju vijke, koji vezuju poklopac za rezervoar. Težište otvora je na visini
1
h od dna.
Masu poklopca zanemariti.

Rešenje:
Pritisak iznad tečnosti u sudu, na osnovu pokazivanja manometra M, je:

2 2 1 1 m a
h g h g p p p ρ − ρ − + = .
Horizontalna sila pritiska na deo poklopca koji kvasi tečnost gustine
1
ρ je:
( )
8
d
3
d 2
h g p A p P
2
1 1 m 1 x 1 C 1 x
π
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
π
− ρ − = = → ,
dok je vertikalna sila pritiska na ovaj deo:
( )
1 1
1
m
2
1 1 1 z
g h
g
p
db
2
1
b
4
d
3
1
2
1
V g P ρ
(
¸
(

¸

|
|
.
|

\
|

ρ
+
π
= ρ = ↓ .
Horizontalna sila pritiska na deo poklopca koji kvasi tečnost gustine
2
ρ je:
( )
8
d
3
d 2
g h g p A p P
2
2 1 1 m 2 x 2 C 2 x
π
(
¸
(

¸

π
ρ − ρ − = = → ,
a vertikalna sila pritiska na ovaj deo je:
( )
2
2
1
2
1
2
m
2 2 2 z
g b
4
d
3
1
2
1
h
g
p
db
2
1
V g P ρ
(
¸
(

¸

π

|
|
.
|

\
|
ρ
ρ

ρ
= ρ = ↑
Sila koja opterećuje vijke na istezanje je:
( )
8
d
3
d 2
g h g 2 p 2 P P P
2
2 1 1 1 m 2 x 1 x x
π
(
¸
(

¸

π
ρ − ρ + ρ − = + = .
Sila koja opterećuje vijke na smicanje je:
( ) π ρ + ρ = − = b gd
14
1
P P P
2
2 1 2 z 1 z z
.

4. Zadatak. Na bočnoj strani zatvorenog rezervoara nagnutog pod uglom α prema
horizontali, nalazi se, na dubini h, kružni otvor zatvoren polusfernim poklopcem
poluprečnika R. Poklopac je za rezervoar vezan zavrtnjima (vidi sliku). Ako je gustina
tečnosti ρ , a pokazivanja manometra
m
p odrediti sile koje opterećuju zavrtnje na
smicanje i na istezanje. Masu poklopca zanemariti.



Rešenje:

Posmatramo ravnotežu tečnosti obuhvaćenu polusfernim poklopcem. Ravnoteža
ovog dela tečnosti data je jednačinom:
0 R Q P = + +

G G G

u kojoj su:
( ) j R gh p P
2
m
G G
π ρ + =
- sila pritiska tečnosti na ravnu površ koja razdvaja polusferu od rezervoara.
( ) j cos i sin R
3
2
g Q
3
G G G
α − α π ρ = - težina izdvojene tečnosti i


R
G
-sila kojom poklopac deluje na izdvojenu tečnost.
Sila kojom tečnost deluje na poklopac je:
Q P R R
G G G G
+ = − =


Unošenjem vektorskih reprezentacija za Q i P
G G
u poslednji izraz dobija se da je:
( ) j cos R g
3
2
R h g p i sin R g
3
2
R
3 2
m
3
G G G
(
¸
(

¸

α π ρ − π ρ + + α π ρ = ć
Sila koja opterećuje zavrtnje na smicanje je:
α π ρ = sin R g
3
2
R
3
x

a na istezanje je:
( ) α π ρ − π ρ + = cos R g
3
2
R h g p R
3 2
m y
.

5. Zadatak. Telo oblika pravog kružnog cilindra, prečnika osnove D i dužine h oslanja se
na glatku pregradu A (vidi sliku). Do polovine cilindra je tečnost gustine
2
ρ , a odatle pa
naviše tečnost gustine
1
ρ . Odrediti silu pritiska tečnostina telo i gustinu materijala od
koga je telo napravljeno.



Rešenje:

Horizontalna komponenta sile pritiska na deo koji kvasi tečnost gustine
1
ρ je:
h D g
8
1
h
2
D
4
D
g P
2
1 1 x
ρ = ρ =
Horizontalna komponenta sile pritiska tečnosti, na deo koji kvasi tečnost gustine
2
ρ je, zbog simetrije, jednaka nuli.
Vertikalna komponenta sile pritiska na deo koji kvasi tečnost gustine
1
ρ je:

( )
2 2
z1 1 1
D D 1 D D h
P g h h g 1
2 2 4 4 4 4
| | π π | |
↓ = ρ − = ρ −
| |
\ .
\ .

Vertikalna komponenta sile pritiska tečnosti na deo koji kvasi tečnost gustine
2
ρ
je:
( )
2
h D
4
g h
2
D
D h
4
D
2
1
g P
2
2
1
2
2
1
2
2 2 z
|
|
.
|

\
|
ρ
ρ
+
π
ρ =
|
|
.
|

\
|
ρ
ρ
+
π
ρ = ↑
Rezultujuća vertikalna komponenta sile pritiska tečnosti je:
( )
4
h D
2 4
1 g P P P
2
2 1 1 z 2 z z (
¸
(

¸

ρ
π
+ ρ
|
.
|

\
| π
+ = − = ↑
Iz uslova ravnoteže tela sleduje jednačina:

z
P Q =
gde je h
4
D
g Q
2
m
π
ρ = -težina tela, a
m
ρ -gustina materijala od koga je telo napravljeno.
Unošenjem izraza za
z
P i Q u poslednju jednačinu i njenim rešavanjem dobija se da je:

2 1 m
2
1 1
4
1
ρ + ρ
|
.
|

\
|
π
+ = ρ
6. Zadatak. Otvor rezervoara zatvoren je polusfernim zatvaračem poluprečnika R (vidi
sliku). Iznad zatvarača je konus visine h na čijem je vrhu priključen vakuummetar V.
Rezervoar je visine 3R, a u njemu je tečnost gustine
3
ρ . U sfernom zatvaraču je tečnost
gustine
1
ρ , a iznad nje, pa do vrha konusa, tečnost tečnost gustine
2
ρ . Pokazivanja
manometra M i vakuummetra V su
m
p i
v
p respektivno. Odrediti silu kojom tečnosti
deluju na polusferni zatvarač.



Rešenje:
Sila pritiska tečnosti koja sa gornje strane deluje na zatvarač data je izrazom:

( )
(
¸
(

¸

π
|
|
.
|

\
|
ρ
− ρ
+ π ρ = ↓
2
1
v 2 3
1 1
R
g
p h g
R
3
2
g P tj.
( ) ( ) π ρ + π − ρ = ↓
3
1
2
v 2 1
R g
3
2
R p h g P
Sila pritiska tečnosti koja sa donje strane deluje na polusferni zatvarač je:
( )
(
¸
(

¸

π
|
|
.
|

\
|
ρ
ρ −
+ π ρ = ↑
2
3
3 m 3
3 2
R
g
R g 3 p
R
3
2
g P , odnosno:
( ) π ρ − π = ↑
3
3
2
m 2
R g
3
7
R p P .
Onda je sila pritiska kojom tečnosti deluju na zatvarač data izrazom:

( ) ( ) ( ) π ρ + ρ + π − − ρ = − = ↓
3
3 1
2
m v 2 2 1
R 7 2 g
3
1
R p p h g P P P

Jasno je da se, zbog osne simetrije zatvarača, sile pritiskau horizontalnom pravcu
poništavaju.

7. Zadatak. Cilindrični sud prečnika d i mase
1
m povezan je sa poluloptastim sudom
poluprečnika R i mase
3
m pomoću prstenaste prirubnice mase
2
m . Povezivanje je
ostvareno vezama C i B , A . Odrediti sile koje opterećuju ove tri veze ako se ovaj
kombinovani otvoreni sud napuni tečnošću gustine ρ do visine H.



Rešenje:

Sve horizontalne sile za oba suda se
poništavau jer su sudovi osnosimetričnog oblika,
tako da nijedna veza neće biti opterećena na
smicanje.
U vertikalnom pravcu postoji sila pritiska
( )
1
P
L
na prstenastu ravnu površ i sila pritiska ( )
2
P
L

na polusferno dno donjeg suda. Intenziteti ovih sila
su:
( )
|
|
.
|

\
| π
− π ρ = ρ = ↑
4
d
R H g A z g P
2
2
c 1
( )
|
.
|

\
|
π + π ρ = ρ = ↓ H R R
3
2
g V g P
2 3
z 2
( )
|
.
|

\
|
+ π ρ = ↓ H R
3
2
R g P
2
2
;

Uzimajući u obzir mase pojedinih sudova i prirubnice dobijaju se sile koje veze
C i B , A opterećuju na istezanje:

( ) ( )
|
|
.
|

\
| π
+ π ρ + + + = + − + + = H
4
d
R
3
2
g g m m m P P g m m m F
2
3
3 2 1 2 1 3 2 1 A


( ) ( )
|
|
.
|

\
| π
+ π ρ + + = + − + = H
4
d
R
3
2
g g m m P P g m m F
2
3
3 2 2 1 3 2 B


|
.
|

\
|
+ π ρ + = + = H R
3
2
R g g m P g m F
2
3 2 3 C


8. Zadatak. Zatvoreni rezervoar je na dva dela ravnom pregradom u kojoj se nalazi
kružni otvor prečnika d zatvoren loptastim zatvaračem istog prečnika. U levom delu
rezervoara, do polovine otvora nalazi se tečnost gustine
2
ρ , a naviše do visine
1
h tečnost
gustine
1
ρ . U desnom delu rezervoara je tečnost gustine
2
ρ (vidi sliku). Ako su
pokazivanja manometra i vakuummetra
m
p i
v
p respektivno odrediti vertikalnu i
horizontalnu komponentu sile pritiska tečnosti na zatvarač.


Rešenje:

Horizontalna komponenta sile pritiska
na deo zatvarača koji kvasi tečnost gustine
1
ρ
je:
( )
8
d
3
d 2
h g p p P
2
1 1 m a 1 x
π
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
π
− ρ + + = → ,
a na deo koji sa leve strane kvasi tečnost
gustine
2
ρ je:
( )
2
x2 a m 1 1 2
2d d
P p p g h g
3 8
π (
→ = + + ρ + ρ
(
π
¸ ¸
.
Horizontalna komponenta sile pritiska
na desnu polusferu je:
( ) | |
4
d
p p P
2
v a 3 x
π
− = ← .
Horizontalna komponenta sile pritiska na zatvarač je:
( ) ( )
4
d
3
d
g h g p p P P P P
2
1 2 1 1 v m 3 x 2 x 1 x x
π
(
¸
(

¸

ρ − ρ
π
+ ρ + + = − + = → .
Vertikalna komponenta sile pritiska na gornju polovinu polulopte u levom delu
rezervoara je:
( )
|
|
.
|

\
|
π

|
|
.
|

\
|
ρ
+
π
ρ = ρ = ↓
8
d
3
4
4
1
g
p
h
4
d
2
1
g V g P
3
1
m
1
2
1 1 1 1 z
,
a na donju polovinu polulopte je:
( )
|
|
.
|

\
|
|
|
.
|

\
|
ρ
ρ
+
ρ
π
+
π
ρ = ρ = ↑
1
2
1
2
m
2 3
2 2 2 2 z
h
g
p
4
d
2
1
8
d
3
4
4
1
g V g P .
Vertikalna komponenta sile pritiska na desnu polovinu polulopte je::
( )
8
d
3
4
2
1
g V g P
3
2 3 2 3 z
π
ρ = ρ = ↑ ,
pa je vertikalna komponenta sile pritiska na zatvarač data izrazom:

( ) ( ) π ρ + ρ = − + = ↑
3
2 1 1 z 3 z 2 z z
gd 3
24
1
P P P P
Relativno mirovanje tečnosti

Translatorno kretanje suda sa tečnošću

1. Zadatak. Cisterna čiji je poprečni presek elipsa poluosa a i b napunjena je tečnošću
gustine ρ i kreće se pravolinijski jednaklo ubrzano ubrzanjme w po horizontalnoj ravni
(vidi sliku). Ako je dužina cisterne c a manometar M pokazuje natpritisak pm odrediti
sile pritiska tečnosti na prednju i zadnju stranu cisterne.


Rešenje:

g Z , w Y , 0 X − = − = =
( ) Zdz Ydy Xdx dp + + ρ = -osnovna jednačina hidrostatike
Zamenom projekcija zapreminske sile u prethodnoj jednačini dobija se:
( ) gdz wdy dp − − ρ =
Integracijom poslednje jednačine dobija se jednačina:
C z g wy p + ρ − ρ − = ;
Konstanta C određuje se iz graničnog uslova za pritisak: x=0, y=0, z=0:

m a
p p p + = ⇒
m a
p p C + =
pa prethodna jednačina postaje:
gz wy p p p
m a
ρ − ρ − = − -jednačina rasporeda pritiska u tečnosti.
Onda je sila pritiska tečnosti na prednju stranu cisterne:
( ) A p p P
1
C a p
− =
gde je ( ) b , 0 , 0 C
1
− težište prednje strane cisterne, π = ab A -površina prednje strane
cisterne. Onda se dobija da je:
( ) π ρ + = ab gb p P
m p
.
Sila pritiska tečnosti na zadnju stranu suda je:
( ) A p p P
2
C a z
− =
gde je ( ) b , c , 0 C
2
− − težište zadnje strane suda. Onda je:
( ) π ρ + ρ + = ab gb wc p P
m z
.
2. Zadatak. Prizmatična cisterna dužine b čiji je bazis petougaonik dat na slici,
napunjena je tečnošću gustine
1
ρ do visine 2 h , a odatle pa do vrha tečnošću gustine
2
ρ
i kreće se konstantnim ubrzanjem a po horizontalnom pravolinijskom putu. Ako je, za
vreme kretanja, pokazivanje vakuummetra
v
p , a tačka Apripada razdelnoj površi
tečnosti, odrediti silu pritiska na zadnju stranu cisterne. Tečnosti se ne mešaju.



Rešenje.

Obe tečnosti relativno miruju pa i za jednu i za drugu važi osnovan jednačina za
hidrostatiku. Za tečnost gustine
2
ρ ona je:
Zdz Ydy Xdx dp
1
2
+ + =
ρ
(1)
Kako su, za izabrani koordinatni sistem, projekcije rezultujuće zapreminske sile:
g Z , a Y , 0 X − = − = = (2)
jednačina (1) postaje:
( ) gdz ady dp
2
− − ρ = (3)
Integracijom jednačine (3) dobija se jednačina:
( )
1 2
C gz ay p + − − ρ = (4)
gde se konstanta
1
C određuje korišćenjem graničnog uslova:

v a
p p p − = za h 2 z , b y = = i iznosi:
( ) gh 2 ab p p C
2 v a 1
+ ρ + − = .
Unošenjem izraza za konstantu
1
C u jednačinu (4) dobija se jednačina rasporeda pritiska,
za tečnost gustine
2
ρ , u obliku:
( ) ( ) z h 2 g y b a p p p
2 2 v a
− ρ + − ρ + − = − (5)
Pritisak u tački ( ) 0 , b , 0 A koja pripada razdelnoj površi tečnosti dobija se iz jednačine (5)
unošenjem koordinata tačke A i iznosi:
h g 2 p p P
2 v a A
ρ + − = .
Težište dela zadnje strane, koji kvasi tečnost gustine
2
ρ , je u tački |
.
|

\
|
h
3
4
, 0 , 0 C
1

pa je sila pritiska tečnosti na ovaj deo zadnjue strane data izrazom:
( )
2
h
gh
3
2
ab pv A p p P
2
2 2 1 C a 1
1
|
.
|

\
|
ρ + ρ + − = − =
gde je razlika pritisaka ( )
1
C a
p p − određene iz jednačine (5) unošenjem koordinata tačke
1
C .
Za tečnost gustine
1
ρ , ponavljajući isti postupak, dolazi se do jednačine:
( )
2 1
C gz ay p + + ρ − = (6)
a konstanta
2
C određuje se korišćenjem poznatog pritiska u tački A i iznosi:

1 2 v a 2
ab h g 2 p p C ρ + ρ + − = (7)
Sa ovako određenom konstantom
2
C jednačina (6) postaje:
( ) h g 2 z g y b a p p p
2 1 1 v a
ρ + ρ − − ρ + − = − (8)

Težište dela zadnje strane koji kvasi tečnost gustine
1
ρ je u tački ( ) 2 h , 0 , 0 C
2
pa
se iz jednačine (8) dobija da je u tački
2
C :
( ) h g 2
2
h
g b a p p p
2 1 1 v
2 C a
ρ + ρ − ρ + − = − (9)
Sila pritiska na ovaj deo zadnje strane je:
( )
2
1 2 1 2 C a 2
h h g
2
1
gh 2 ab pv A p p P
2
|
.
|

\
|
ρ − ρ + ρ + − = − =
a rezultujuća sila pritiska je:

( )
2
h
ab gh
3
14
gh ab 2 p 3 P P P
2
2 1 v 2 1 (
¸
(

¸

ρ |
.
|

\
|
+ + ρ − + − = + =

3. Zadatak. Sud prikazan na slici sastoji se od dva obrtna paraboloida i napunjen je
tečnošću gustine ρ . Sud se kreće u horizontalnoj ravni po pravolinijskom putu
konstantnim ubrzanjem a. Ako su veličine date na slici poznate, a pokazivanje
manometra je
m
p odrediti vertikalne komponente sila pritiska tečnosti na obrtne
paraboloide.

Rešenje:

Tečnost relativno miruje u susdu
pa važi jednačina:
( ) Zdz Ydy Xdx dp + + ρ =
Kako je, za izabrani koordinatni sistem:
g Z , a Y , 0 X − = − = =
poslednja jednačina se svodi na oblik:
( ) gdz ady dp + ρ − =
Integracijom posldenje jednačine dobija
se:
( ) C gz ay p + + ρ − =
a konstanta C određuje se korišćenjem
poznatog pritiska u tački M, tj. za :
x=0, y=0, z=h:
m a
p p p + = , i iznosi:
h g p p C
m a
ρ + + = .

Unošenjem izraza za konstantu C u poslednju jednačinu dobija se jednačina
rasporeda pritiska u obliku:
( ) z h g y a p p p
m a
− ρ + ρ + = − .
Koristeći činjenicu da je za fiktivnu slobodnu površinu tečnosti
a
p p = iz poslednje
jednačine (rasporeda pritiska) dobija se jednačina fiktivne slobodne površine tečnosti u
obliku:
y
g
a
g
p
h z
m

ρ
+ =
Vertikalna komponenta sile pritiska tečnosti na gornji paraboloid je:
( )
|
|
.
|

\
|
ρ
+ π ρ =
|
|
.
|

\
|
π −
|
|
.
|

\
|
ρ
+ π ρ = ρ = ↑
g
p
h
2
1
R g h R
2
1
g
p
h R g gV P
m 2 2 m 2
1 1

a na donji paraboloid:

( )
|
|
.
|

\
|
ρ
+ π ρ =
|
|
.
|

\
|
π −
|
|
.
|

\
|
ρ
+ π ρ = ρ = ↓
g
p
h
4
3
R g
2
h
R
2
1
g
p
h R g gV P
m 2 2 m 2
1 2




Jednoliko obrtanje suda sa tečnošću

1.Zadatak. Sud oblika zarubljenog konusa dimenzija D,d i a napunjen je tečnošću
gustine ρ i obrće se, oko svoje vertikalne ose, konstantnom brzinom ω (vidi sliku). Ako
je, za vreme obrtanja, pokazivanje manometra
m
p odrediti sile pritiska tečnosti na gornji
i donji bazis suda.
Rešenje:
Tečnost u sudu relativno miruje pa
važi osnovna jednačina za hidrostatiku:
( ) Zdz Ydy Xdx dp + + ρ = (1)
Za odabrani koordinatni sistem
projekcije rezultujuće zapreminske sile su:
g Z , y Y , x X
2 2
− = ω = ω = (2)
Unošenjem projekcija (2) u jednačinu
(1) ona postaje:
( ) gdz ydy xdx dp
2 2
− ω + ω ρ =
Integracijom poslednje jednačine, član po
član, dobija se jednačina:
C z g r
2
p
2
2
+ ρ −
ω
ρ = (3)
gde je
2 2 2
y x r + = . Koristeći poznati pritisak u tački M dobija se da je integraciona
konstanta:
a g p p C
m a
ρ + + = .
Unošenjem konstante C u jednačinu (3) dobija se jednačina rasporeda pritiska u obliku:
( ) z a g r
2
p p p
2
2
m a
− ρ +
ω
ρ + = − (4)
Jednačina rasporeda pritiska za gornji bazis dobija se iz jednačine (4) unošenjem u nju
a z = (jednačina ravni kojoj pripada gornji bazis) i ima oblik:
( )
2
2
m G a
r
2
p p p
ω
ρ + = −
Onda je sila pritiska tečnosti na gornji bazis data izrazom:
( )
4
d
16
d
p dr r 2 r
2
p dA p p P
2 2 2
m
2 d
0
2
2
m
A
G G a G
G
π
|
|
.
|

\
|
ω
ρ + = π
|
|
.
|

\
|
ω
ρ + = − =
∫ ∫

Jednačina rasporeda pritiska na donji bazis dobija se iz jednačine (4) u nju
0 z = (jednačina ravni kojoj pripada donji bazis) i ima oblik:
( ) a g r
2
p p p
2
2
m D a
ρ +
ω
ρ + = −
Sila pritiska tečnosti na donji bazis data je izrazom:
( )
|
|
.
|

\
|
ω
ρ + ρ +
π
= π
|
|
.
|

\
|
ρ +
ω
ρ + = − =
∫ ∫
16
D
a g p
4
D
dr r 2 a g r
2
p dA p p P
2 2
m
2 2 D
0
2
2
m
A
D D a D
G

2. Zadatak. Sud oblika obrtnog paraboloida prečnika osnove D i visine h, napunjen
tečnošću gustine ρ , obrće se oko svoje vertikalne ose konstantnom ugaonom brzinom ω
(vidi sliku). Pokazivanje manometra je
m
p . Odrediti: jednačinu rasporeda pritiska u
tečnosti, jednačinu rasporeda pritiska za omotač suda, silu pritiska tečnosti na osnovu i
omotač suda.


Rešenje:

Polazeći od osnovne jednačine za
hidrostatiku:
( ) Zdz Ydy Xdx dp + + ρ =
i unoseći u nju projekcije rezultujuće
zapreminske sile:
g Z , y Y , x X
2 2
− = ω = ω =
dobija se jednačina:
( ) gdz ydy xdx dp
2 2
− ω + ω ρ = ,
čijom se integracijom dolazi do jednačine:
C z g r
2
p
2
2
+ ρ −
ω
ρ = (1)
gde je izvršen prelaz na polarno-cilindrični
koordinatni sistem. Korišćenjem poznatog
pritiska u tački M dobija se da je
integraciona konstanta:
h g p p C
m a
ρ + + =
pa se jednačina (1) svodi na jednačinu:
( ) z h g r
2
p p p
2
2
m a
− ρ +
ω
ρ + = − (2)
koja pretstavlja jednačinu rasporeda pritiska u tečnosti.
Jednačina površi, kojoj pripada omotač suda, za odabrani koordinatni sistem je:

|
|
.
|

\
|
− =
2
2
D
r
4 1 h z (3)
Unošenjem izraza (3) u jednačinu (2) dobija se jednačina:
( )
2
2
2
m o a
r
D
gh 4
2
p p p
|
|
.
|

\
|
+
ω
ρ + = −
koja pretstavlja jednačinu raporeda pritiska tečnosti za omotač suda.
Zamenjujući
a
p p = u jednačini (2) dobija se jednačina fiktivne slobodne površi tečnosti
u obliku:

2
2
m
r
g 2 g
p
h z
ω
+
ρ
+ = (4)
Sila pritiska tečnosti na omotač data je izrazom:

|
|
.
|

\
| π

π

π
ρ = ρ =
0
2 2
1
2
o
h
4
D
2
1
h
4
D
2
1
h
4
D
g gV P (5)
gde se veličina
1
h dobija iz jednačine (4), unošenjem u nju 2 D r = , i iznosi:

g
D
g
p
h h
2 2
m
1
ρ
ω
+
ρ
+ =
a onda je veličina:

g
D
g
p
h h h
2 2
m
1 0
ρ
ω
=
ρ
− − = .
Unošenjem veličina
1 0
h i h u izraz (5) dobija se da je:

4
D
16
D
gh
2
1
p P
2 2 2
m o
π
|
|
.
|

\
| ω
ρ + ρ + =
Sila pritiska tečnosti na osnovu suda je:

4
D
16
D
gh p h
4
D
2
1
g P P
2 2 2
m
2
o B
π
|
|
.
|

\
| ω
ρ + ρ + =
π
ρ + =

3. Zadatak. Zatvoreni sud oblika kružnog cilindra poluprečnika R napunjen je tečnošću
gustine ρ i obrće se, oko vertikalne ose, konstantnom ugaonom brzinom ω. Kružni
poklopac prečnika R, koji zatvara isti takav otvor na gornjem bazisu cilindra održava u
ravnoteži, za vreme obrtanja suda, sila intenziteta F (vidi sliku). Odrediti jednačinu
rasporeda pritiska u tečnosti i silu pritiska tečnosti na gornji bazis suda.

Rešenje.
Polazeći od osnovne jednačine za
hidrostatiku:
( ) Zdz Ydy Xdx dp + + ρ =
i unoseći u nju projekcije rezultujuće zapreminske
sile koja deluje na tečnost u sudu:
g Z , y Y , x X
2 2
− = ω = ω =
i integraleći je dolazi se do jednačine rasporeda
pritiska u sudu:
C z g r
2
p
2
2
+ ρ −
ω
ρ = (1)
u kojoj je integraciona konstanta C , za sada,
nepoznata. Unoseći 0 z = (jednačina ravni kojoj
pripada gornji bazis suda) u jednačinu (1) dolazi se
do jednačine rasporeda pritiska tečnosti za gornji
bazis suda u obliku:
|
|
.
|

\
|
+
ω
ρ =

C r
2
p
2
2
(2)
Koristeći činjenicu da sila, intenziteta F, održava poklopac u ravnoteži dolazi se
do jednačine:
( ) F dA p p
A
a
= −


(3)
u kojoj je A površina poklopca. Uzimajući da je elementarna površina ϕ = rdrd dA i
unoseći je zajedno sa izrazom (2) u jednačinu (3) ista se svodi na jednačinu:
F rdr p C r
2
d
cos R
0
a
2
2
2
2
=
|
|
.
|

\
|
− ρ +
ω
ρ ϕ
∫ ∫
ϕ π
π −
(4)
koja, posle realizacije naznačene integracije i zamene granica, postaje:
( ) F p C
4
R
R
64
3
a
2
4 2
= − ρ
π
+ π ρω (5)
Iz jednačine (5) dobija se da je:

|
.
|

\
|
π ρω −
π
+ = ρ
4 2
2
a
R
64
3
F
R
4
p C
pa jednačina rasporeda pritiska (1), posle zamene vrednosti za C ρ , postaje:

|
.
|

\
|
π ρω −
π
+ ρ −
ω
ρ = −
4 2
2
2
2
a
R
64
3
F
R
4
z g r
2
p p (6)
Jedančina rasporeda pritiska, za gornji bazis suda, dobija se iz jednačine (6),
zamenom 0 z = , i ima oblik:
|
.
|

\
|
π ρω −
π
+
ω
ρ = −
∗ 4 2
2
2
2
a
R
64
3
F
R
4
r
2
p p (7)
Sila pritiska tečnosti, na gornji bazis suda, data je izrazom:
( )dA p p P
A
a

− =


koji se, posle zamene dr r 2 dA π = i unošenjem izraza (7), svodi na oblik:
dr r 2 R
64
3
F
R
4
r
2
P
R
0
4 2
2
2
2
π
(
¸
(

¸

|
.
|

\
|
π ρω −
π
+
ω
ρ =


iz koga se, posle realizacije naznačene integracije i zamene granica, dobija da je:

π ρω + =
4 2
R
16
1
F 4 P .

4. Zadatak. Konusni sud, prečnika d i visine h, napunjen tečnošću gustine ρ , obrće se
oko svoje vertikalne ose, konstantnom ugaonom brzinom ω. Za dno suda na rastojanju
2 d od ose obrtanja, priključena je cev sa tečnošću gustine
1
ρ koja se obrće zajedno sa
sudom (vidi sliku). Ako su veličine date na slici poznate odrediti silu pritiska tečnosti na
dno suda i pritisak na vrhu konusa. Tečnosti se ne mešaju.


Rešenje.
Unoseći u osnovnu jednačinu za
hidrostatiku za tečnost gustine
1
ρ
( ) Zdz Ydy Xdx dp
1
+ + ρ =
projekcije rezultujuće zapremine sile:
g Z , y Y , x X
2 2
− = ω = ω = (1)
i integraleći tako dobijenu jednačinu dolazi
se do jednačine:
C gz r
2
p
1
2
2
1
+ −
ω
=
ρ
(2)
Kako je za
a
p p : h z i d r = = = to se iz
jednačine (2) dobija da je:
gh d
2
p
1
C
2
2
a
1
+
ω

ρ
=
pa se ista jednačina svodi na jednačinu:
( ) ( ) h z g d r
2
p p
1
2 2
2
1 a
− ρ − −
ω
ρ + = (3)
Na isti način, za tečnost gustine ρ, dolazi se
do jednačine:

1
2
2
C gz r
2
p
1
+ −
ω
=
ρ

Koristeći činjenicu da se pritisak u tački ( ) 2 h , 2 d A − , može sračunati korišćenjem
jednačine (3) ili jednačine (4) dolazi se do jednačine:

1
2 2
1
2 2
1 a
C gh
2
1
d
2
1
gh
2
3
d
8
3
p ρ + ρ + ρω = ρ + ω ρ −
iz koje je:
( ) ( ) ρ − ρ + ρ + ρ
ω
− = ρ
1 1
2 2
a 1
3
2
gh
3
8
d
p C .
Unošenjem izraza (5) u jednačinu (4) ista se svodi na jednačinu:
( ) ( ) ρ − ρ + ρ + ρ
ω
− ρ −
ω
ρ = −
1 1
2 2
2
2
a
3
2
gh
3
8
d
z g r
2
p p (6)
koja pretstavlja jednačinu rasporeda pritiska za tečnost gustine ρ . Jednačina rasporeda
pritiska za dno suda dobija se iz jednačine (6) za 0 z = i ima oblik:
( ) ( ) ( ) ρ − ρ + ρ + ρ
ω

ω
ρ = −
1 1
2 2
2
2
D a
3
2
gh
3
8
d
r
2
p p .
Intenzitet sile pritiska tečnosti na dno dat je izrazom:
( )

π − =
2 d
0
D a
dr r 2 p p P ,
koji se posle unošenja jednačine (7), integracije i zamene granica, svodi na izraz:

( ) ( )
(
¸
(

¸

ρ + ρ ω − ρ − ρ
π
=
1
2 2
1
2
6 d
8
1
3 gh
8
d
P .

Unošenjem koordinata tačke ( ) h , 0 S u jednačinu (6) dobija se da je pritisak na vrhu
konusa dat izrazom:

( ) ( ) ρ + ρ
ω
− ρ − ρ + =
1
2 2
1 a s
3
8
d
2
gh 3
p p .

5. Zadatak. Cilindrični sud, poluprečnika osnove R, napunjen je tečnošću gustine ρ ,
obrće se konstantnom ugaonom brzinom ω oko horizontalne ose OO′. Manometar M
(vidi sliku) pokazuje natpritisak
m
p . Odrediti jednačinu rasporeda pritiska u tečnosti i
pritisak po najnižoj izvodnici cilindra.



Rešenje:

Unoseći projekcije rezultujuće zapreminske sile:
g z Z , 0 Y , x X
2 2
− ω = = ω =
u osnovnu jednačinu za hidrostatiku i integraleći je dobija se jednačina:
( ) C gz z x
2
p
1
2 2
2
+ − +
ω
=
ρ
(1)
Kako je, za 0 x = , 0 z , 0 y = = ,
m a
p p p + = to se iz jednačine (1) dobija da je
integraciona konstanta:
( )
m a
p p
1
C +
ρ
= .
Unošenjem ovog izraza za konstantu C u jednačinu (19 dobija se jednačina
rasporeda pritiska u tečnosti u obliku:
( ) z g z x
2
p p p
2 2
2
m a
ρ − +
ρω
+ + = (2)
Jednačina prave kojoj pripada najniža izvodnica cilindra je ( R z , 0 x − = = ) pa se
njenim unošenjem u jednačinu (2) dobija pritisak po najnižoj izvodnici cilindra u obliku:

R g
2
R
p p p
2 2
m a n
ρ +
ρω
+ + = .


MEHANIKA FLUIDA

PLIVANJE TELA I STABILNOST TELA PRI PLIVANJU


1. zadatak. Sud mase m, koji pliva na površini neke tečnosti, kao što je prikazano na slici,
sadrži izvesnu količinu iste tečnosti mase m
2
. Odrediti masu m tela koje pliva u sudu iy
uslova da odnos gaza H suda i visine h bude H/h=n. Pretpostaviti priymati;ni oblik tela i
suda.


Rešenje:

Ako se pretpostavi da je osnova tela površine A, onda iz uslova ravnoteže tela
sleduje jednačina

0
mg g Ah = ρ (1)

U kojoj je h
0
gaz tela, a ρ gustina tečnosti.
Sa druge strane, ako se pretpostavi da je osnova suda površine A
1
, onda se može
napisati sledeća jednačina
( )
2 1 0
m A h Ah = ρ − (2)

Treća jednačina sleduje iz ravnoteže suda, i ona je oblika:


1 1 1
g A H gm g A h ρ = + ρ (3)

Iz jednačina (1), (2) i (3) dobija se da je:


1
2
m
m m
n 1
= −

.

2. zadatak. Patos mase m postavljen je na dva brvna osnove b×b i 2b×2b i dužine l.
Rastojanje između osa brvna je L, gustina materijala brvna je ρ
1
, a tečnosti u kojoj brvna
plivaju ρ (v.sl.). Na kom mestu patosa treba delovati silom P pa da patos bude
horizontalan. Koliki deo brvna je, u tom slučaju, izvan tečnosti?



Rešenje:

Odabirajući prvo tačku C
1
za momentnu tačku, a zatim C
2
(C
1
i C
2
su težišta brvna)
dolazi se do jednačina
( )
2 2
1 3 1
Px G L b b L G P 0
2 2 2
( | |
+ + − + − =
| (
\ . ¸ ¸
(1)
( ) ( )
1 1
1 3
P L x G L b b L G P 0
2 2
( | |
− + + − + − =
| (
\ . ¸ ¸
(2)
respektivno.

U jednačinama (1) i (2) su: G mg = - težina patosa;
2
1 1
G g b l = ρ i
2
2 1
G 4g b l = ρ -
težina manjeg i većeg brvna respektivno; ( )
1
P g b b y l = ρ − i ( )
2
P 2g b 2b y l = ρ − - sile
potiska na manje i veće brvno respektivno.
Unošenjem izraza za G, G
1
, G
2
, P
1
i P
2
u jednačine (1) i (2) i njihovim rešavanjem
po x i y, dobija se da su:


( )
2
1
1
L 3b
x 4P mg 1 4b l g ,
6P 2L
5 P mg
y b 1 .
3 3lb g
( | |
= + − + ρ−ρ
| (
\ . ¸ ¸
| | ρ +
= − −
|
ρ ρ
\ .

3. zadatak. Čaša pliva u tečnosti gustine ρ tako da je njeno dno u ravni sa centrom otvora
za koji je priključena ’’U’’ cev sa živom, čija je gustina ρ
ž
=3ρ. Ako su veličine date na
slici: h
1
=h/2, D=4h, d=2h, H
1
=4h i H
2
=5h, odrediti gustinu materijala čaše i ispitati
stabilnost ravnoteže plivanja.

Rešenje:

Kako je R ravan konstantnog pritiska, to je p
A
=p
B
, pa sleduje jednačina
( )
1 ž
x h h ρ + = ρ ⇒
ž
1
x h h
ρ
= −
ρ
,
a posle zamene poznatih veličina dobija se da je:

5
x h
2
= .
Čaša je u ravnoteži pa važi jednakost
P Q = ⇒
2 2 2
m 2 1
D D d
g x g H H
4 4 4
π π π | |
ρ = ρ −
|
\ .

Iz koje se, posle zamene poznatih veličina, dobija da je:

m
5
8
ρ = ρ .
Metacentarski poluprečnik dat je izrazom

2
2
D
I 2
64
r h
D V 5
x
4
π
= = =
π

Koristeći Štajnerovu teoremu za određivanje težišta čaše dolazi se do jednačine

2 2 2 2
c 2 1 2 2 2 1 1
D d 1 D 1 d
x H H H H H H H
4 4 2 4 2 4
π π π π | | | |
− = − −
| |
\ . \ .
,
iz koje se posle zamene poznatih veličina, dobija da je

c
19
x h
8
= .
Onda je veličina

c
1 9
x x h
2 8
δ = − = .
Kako je r < δ , to je ravnoteža ovog plivanja nestabilna.
4. zadatak. Prizmatično telo, čiji se bazis sastoji od segmenta parabole drugog reda i
trougla, dimenzija datih na slici, pliva na tečnosti gustine ρ. Ako je širina tela a, a gustina
materijala tela ρ
m
=ρ 2 /13 proveriti stabilnost ravnoteže tela pri ovom plivanju.


Rešenje:

Koristeći činjenicu da su sile koje
deluju na telo, pri plivanju, u ravnoteži,
dolazi se do jednačine:
m T
g V g V ρ = ρ (1)
gde je zapremina tela data izrazom:
3
T
4 1 13
V a a 2a 3a a a
3 2 3
| |
= ⋅ + ⋅ ⋅ =
|
\ .
,
a potopljen azapremina izrazom:
4
V xya
3
= . (2)
Koristeći jednačinu parabole dolazi
se do veze između veličina x i z u obliku:
2 2
x / a y / a = . (3)
Unoseći sada (2), (3) i ρ
m
u izraz (1), dobija se jednačina:

3
2 13 4
a y ay a
13 3 3
ρ = ρ ⋅
iz koje se dobija da je telo potopljeno do dubine
1
y a
2
= , a onda se iz relacije (3) dobija
da je x a 2 / 2 = .
Koristeći Štajnerovu teoremu dolazi se do jednačine

3
C
13 3 4 1
z a a a a a 2a 2a 3a a
3 5 3 2
= ⋅ ⋅ + ⋅ ⋅
iz koje se dobija da je položaj težišta tela na rastojanju

C
102
z a
65
=
od temena segmenta parabole.
Položaj težišta potopljene zapremine je na rastojanju

D
3 a 3
z a
5 2 10
= = ,
pa je:
C D
33
z z a
26
δ = − = .
Manji moment inercije površine plivanja je:

3 4
2xa a 2
I
12 12
= = ,
pa je metacentarski poluprečnik

I 1
r a
V 4
= = .
Kako je r<δ to je ravnoteža tela, pri ovakvom plivanju, nestabilna.
5. zadatak. Plovak koji se sastoji od konusa i obrtnog paraboloida, dimenzija datih na
slici, pliva na tečnosti. Ako je gustina tečnosti dvadeset puta veća od gustine materijala
plovka, odrediti vezu između veličina a i h, tako da ravnoteža plivanja plovka bude
stabilna.
Rešenje:

Koristeći ravnotežu sila koje deluju
na plovak, dolazi se do jednačine:
k p
V V 20V + = (1)
u kojoj je
2
k
1
V a h
12
= π - zapremina
konusa,
2
p
1
V a h
8
= π - zapremina
paraboloida, a V – potopljena zapremina
plovka.
Kako je, iz sličnosti trouglova,
y / x a / h = ⇒ y ax / h = ,
to je potopljena zapremina
2 2
3
2
1 y 1 a
V x x
3 4 12 h
π π
= = .
Unošenjem izraza za V
k
, V
p
i V u jednačinu (1) i rešavajući je po x, dobija se da je:

1
x h
2
= .
Koristeći Štajnerovu teoremu dolazi se do jednačine za određivanje težišta plovka

( )
C k p k p
3 1
x V V hV h h V
4 3
| |
+ = + +
|
\ .
,
iz koje se, posle zamene poznatih veličina, dobija da je

C
11
x h
10
= .
Položaj težišta potopljene zapremine definisan je veličinom

D
3
x h
8
= ,
pa je

C D
29
x x h
40
δ = − = .
Metacentarski poluprečnik dat je izrazom

4
y
r / V
64
π
= ,
koji se, posle zamene poznatih veličina, svodi na

2
3 a
r
32 h
= .
Koristeći činjenicu da je ravnoteža plivanja stabilna, sleduje nejednačina
r > δ , tj.
2
3 a 29
h
32 h 40
> ,
iz koje se dobija da je:
a 116
h 15
> .
6. zadatak. U kosom zidu otvorenog rezervoara sa tečnošću gustine ρ nalazi se kružni
otvor prečnika d, čije je težište na dubini H ispod nivoa vode u rezervoaru. Kroz otvor u
zidu zaronjeno je u tečnost homogeno cilindrično telo (l, d, ρ
m
). Odrediti dužinu l
1
do koje
će telo biti zaronjeno u tečnost i pritisnu silu tela na vođice, ako je ugao nagiba zida
prema horizontali α. Trenje u vođicama zanemariti.


Rešenje:

Ako se zamisli da je deo cilindričnog tela, dužine l
1
, potpuno potopljen u tečnosti,
onda će na njega delovati sila
2
V 1
d
P g l
4
π
= ρ .
Da bi se dobila stvarna sila pritiska tečnosti na potopljeni deo tela, sili
V
P
r
treba
dodati silu
2
N
d
P g H
4
π
= ρ ,
sa smerom dejstva označenim na slici. Sada može da se izvrši projektovanje svih sila koje
drže telo u ravnoteži na dva normalna pravca:
x: ( )
p V
F mg P sin = − α (1)
y: ( )
N V
P mg P cos = − α (2)
Iz druge jednačine dobija se direktno dužina potopljenog dela

m
1
H
l l
l cos
| | ρ
= −
|
ρ ⋅ α
\ .
,
dok se sila pritiska tela na vođice dobija deobom ove dve jednačine:

2
p
d
F g H tg
4
π
= ρ ⋅ α .
MEHANIKA FLUIDA

Prosti cevovodi

1.zadatak. Naći brzinu vode kroz naglavak izlaznog prečnika d=15 mm, postavljenog na
kraju gumenog creva prečnika D=30 mm i dužine L=25 m na čijem je prednjem delu
ugrađen ventil koeficijenta otpora ξ=3,5 (v.sl.). Izlazni presek naglavka je na visini H=1 m
iznad nivoa vode u rezervoaru u kome deluje natpritisak p
m
=3,5 bar. Koeficijenti gubitaka
su: ξ
1
=0,5 na ulazu u crevo, ξ
2
=0,1 celog naglavka i usled trenja ξ
tr
=0,03.

Rešenje:
Bernulijeva jednačina za nivoe vode u rezervoaru i izlazni presek naglavka ima oblik:
tr lok
2 2
a m a a
g g g
p p p p v v
H H H H H
g g 2g g 2g
+
= + + + = + + + +
ρ ρ ρ
2 2 2 2 2
a m a 1 1 1
tr 1 2
p p p v v v v L v
H
g g 2g D 2g 2g 2g 2g
+
= + + + ξ + ξ + ξ + ξ
ρ ρ
.
v – brzna vode na izlazu iz naglavka,
v
1
- brzina vode u cevi.
Jednačina kontinuiteta (protoka) je:
( )
2 2
1
D d
v v Q
4 4
π π
= = ⇒
2
1 2
d
v v
D
= .
Zamenom prethodnog izraza u Bernulijevoj jednačini dobija se:
( )
( )
2 4 4
m
2 1 tr 4 4
4 4
2 3 2
p v d L d
H 1
g 2g D D D
v 15 25 10 15 v
1 0,1 0, 5 3, 5 0, 03 2, 9125
2g 30 30 30 2g
(
− = + ξ + ξ + ξ + ξ =
(
ρ
¸ ¸
(
⋅ | | | |
= + + + + =
(
| |
\ . \ .
(
¸ ¸

tj. tražena brzina iznosi
5
m
3
3, 5 10 p
1 2 9, 81 H 2g
10 9, 81 g
v
2, 9125 2, 9125
| | | | ⋅
− ⋅ −
| |
⋅ ρ
\ . \ .
= = ⇒ v 15, 284 m/s = .


2. zadatak. Kroz cev prečnika d=20 mm i dužine l=8 m, u kojoj je ugrađen ventil
koeficijenta otpora ξ=5, voda pretiče iz iz zatvorenog rezervoara u kome deluje natpritisak
p
m
=1,5 bar, u otvoreni rezervoar čiji je nivo na visini H
2
=4 m. Odrediti protok vode kroz
cev, ako su ostali podaci: H
1
=2 m , ξ
1
=0,5, ξ
2
=0,2 i ξ
tr
=0,03 (v.sl.).

Rešenje:
Bernulijeva jednačina za nivoe vode u rezervoarima ima oblik:
2
a m a
1 2 tr 1 2
p p p v l
H H 2 1
g g 2g d
+
| |
+ = + + ξ + ξ + ξ + ξ +
|
ρ ρ
\ .
,
Tako da je brzina vode u cevi:
m
1 2
tr 1 2
p
2g H H
g
v
l
2 1
d
| |
+ −
|
ρ
\ .
=
ξ + ξ + ξ + ξ +
.
Protok vode kroz cev je:
2
d
Q v
4
π
= ,
ili posle zamene brzine v dobija se da je:
m
1 2
2
tr 1 2
p
2g H H
g d
Q
l
4
2 1
d
| |
+ −
|
ρ π
\ .
=
ξ + ξ + ξ + ξ +
.
Unošenjem datih brojnih vrednosti dobija se da je protok kroz cev:
3
Q 0, 00116 m / s 1,16 l/s = =
3. zadatak Voda pretiče iz rezervoara A u rezervoar B usled razlike nivoa h
o
=1 m kroz
cevovod dužine L=30 m prečnika D =100 mm. Koeficijent trenja je ξ
tr
=0,03, a koeficijenti
lokalnih otpora iznose: ξ
u
=0,5; ξ
k
=0,31; ξ
v
=4,25. Ako se na mestu ’’Π’’ ugradi pumpa,
koliku snagu koliku snagu treba da ima ona, pa da daje tri puta veći protok ali iz rezervoara
B u rezervoar A? Koeficijent korisnosti pumpe je η=0,7.
(Gustina vode iznosi ρ=1000 kg/m
3
.)

Rešenje:
Bernulijeva jednačina za slučaj propuštanja tečnosti iz rezervoara A u rezervoar B, a za
nivoe vode u njima ima oblik:
2
a a
o tr u k v
p p v L
h 2 2 1
g g 2g D
| |
+ = + ξ + ξ + ξ + ξ +
|
ρ ρ
\ .

2 2
o tr u k v s
v L v
h 2 2 1
2g D 2g
| |
= ξ + ξ + ξ + ξ + = ξ
|
\ .
,
gde je
s
ξ ukupni koeficijent gubitka cevovoda i on iznosi:
s
19, 62 ξ = .
Brzina vode u cevovodu iznosi:
o
s
2gh
v 1 m/ s = =
ξ
,
pa je protok kroz cevovod:
2
3
D
Q v 0, 00785 m / s 7, 85 l/s
4
π
= = = .
Kada se postavi pumpa, onda će iz uslova zadatka brzina vode kroz cevovod imati
vrednost:
1
v 3v 3 m/ s = = .
Ako se sada napiše Bernulijeva jednačina za strujanje iz rezervoara B u A:
2
a a 1
P o tr u k v
p p v L
H h 2 2 1
g g 2g D
| |
+ = + + ξ + ξ + ξ + ξ +
|
ρ ρ
\ .

2 2 2
1 1
P o tr u k v o s o s o
v v v L
H h 2 2 1 h h 9 10h
2g D 2g 2g
| |
= + ξ + ξ + ξ + ξ + = + ξ = + ⋅ ξ =
|
\ .
.
Napor pumpe iznosi:
P
H 10 m = ,
tj. jedinični rad pumpe je:
P P
Y g H 98,1 J/kg = ⋅ = .
Snaga pumpe je:
P P
P
Q H
P 3300 W=3,3 kW
ρ⋅ ⋅
= =
η
, gde je
3
P
Q 3Q 0, 02355 m /s = = .
4. Zadatak. Iz rezervoara A voda pretiče u rezervoar B kroz cevovod prečnika D=60 mm
i dužine L=9 m. U cevovod je ugrađena Venturijeva cev koja je na najužem preseku
prečnika d=30 mm spojena staklenom cevčicom sa sudom C. Odrediti visinu H nivoa vode
u rezervoaru A pri kojoj će početi preticanje iz suda C u cevovod. Ostali podaci, prema
slici su: h=1m, ξ
u
=0,3; ξ
v
=2; ξ
k
=0,5, koeficijent otpora suženog dela Venturijeve cevi
ξ
1
=0,05, koeficijent ugla širenja difuzora k=0,4 i ξ
tr
=0,02.


Rešenje:
Bernulijeva jednačina za nivoe u rezervoarima A i B glasi:
( )
2
2 2
1
1
tr u k v 1
v v
v v L
H 2 2 1 k
2g D 2g 2g

| |
= ξ + ξ + ξ + ξ + + ξ +
|
\ .
.
Iz jednačine kontinuiteta:
2 2
1
D d
v v
4 4
π π
= ⇒
2
1
D
v v
d
| |
=
|
\ .
.
Prethodna jednačina postaje:
4 2
2 2
tr u k v 1 c
v L D D v
H 2 2 1 k 1
2g D d d 2g
¦ ¹ (
¦ ¦ | | | | | |
= ξ + ξ + ξ + ξ + + ξ + − = ξ
( ´ `
| | |
\ . \ . \ .
(
¦ ¦ ¸ ¸ ¹ )
... (a)
c
ξ - izraz u velikoj zagradi, koeficijent otpora datog cevovoda.
Bernulijeva jednačina za nivo vode u rezervoaru A i najuži presek Venturijeve cevi je:
2 2 2
a a v 1 1
tr u v 1
p p p v v v L
H
g g 2g 2g 3D 2g

| |
+ = + + ξ + ξ + ξ + ξ
|
ρ ρ
\ .
.
Koristeći da je:
v
p gh = ρ i
2
1
D
v v
d
| |
=
|
\ .
, prethodna jednačina postaje:
( )
4
2 2
tr u v 1 c1
v L d v
H h 1
2g 3D D 2g
| |
| |
+ = ξ + ξ + ξ + + ξ = ξ
|
|
|
\ .
\ .
, ... (b)
u kojoj je
c1
ξ - koeficijent otpora cevovoda od rezervoara A do najužeg preseka
Venturijeve cevi.
Eliminacijom brzina iz (a) i (b) dobija se:
c
c1 c
H h 2, 48 m
ξ
= =
ξ − ξ
.


5. zadatak. Iz suda A koji se napaja vodom kroz cev (l
1
, d) ističe voda kroz cev (l
2
, d) u
vidu natege. Na početku cevi (l
1
, d) natpritisak je p
m
=2 bar. Ako su poznati podaci H
1
=5m,
H
2
=2m, l
1
=15m, l
2
=10m, d=40 mm, ξ
v
=3, ξ
tr
=0,02, treba odrediti koliko ističe vode iz
suda. Lokalni otpori u nategi mogu se zanemariti.


Rešenje:
Bernulijeva jednačina za preseke 1-1 i 2-2 glasi:
2 2 2 2
a m a 1 2
1 2 tr v tr
p p p v v l l v v
H H 1
g 2g g 2g 2g d d 2g
+
| |
+ = + − + + ξ + ξ + + ξ
|
ρ ρ
\ .
.
2 2
m 1 2
1 2 tr v tr
p l l v v
H H 1
g 2g d d 2g
| |
= − + ξ + ξ + + ξ
|
ρ
\ .

Brzina strujanja iznosi:
m
2 1
1 2
v tr
p
2g H H
g
v 4, 55 m/s
l l
1
d
| |
+ −
|
ρ
\ .
= =
+
ξ + + ξ
.
Protok se dobija iz jednačine kontinuiteta:
2
3
d
Q v 0, 00527 m / s 5, 72 l/s
4
π
= = = .
MEHANIKA FLUIDA

Složeni cevovodi

1.zadatak. Iz dva velika otvorena rezervoara sa istim nivoima H=10 m ističe voda kroz
cevi I i II istih prečnika i dužina: d=100mm, l=15m i magistralni cevovod dužine
2L=100m, prečnika D=150mm. Zanemariti lokalne gubitke, ξ
tr
=0,03 (za sve cevi).
a) Odrediti protoke kroz cevi I i II i magistralni cevovod.
b) Koliki je jedinični rad i korisna snaga pumpe P koju treba ugraditi u cevovod I da
bi protoci u cevi I i II bili isti.


Rešenje:
a) Bernulijeve jednačiena za nivoe vode u rezervoarima i izlazni presek magistralnog
cevovoda su:
2 2 2 2
a a 1
tr tr tr
p p v l L v L v v
gH
d 2 D 2 D 2 2

+ = + ξ + ξ + ξ +
ρ ρ
... (1)
2 2 2
a a 2
tr tr
p p v l L v v
gH
d 2 D 2 2
+ = + ξ + ξ +
ρ ρ
... (2)
Iz jednačine kontinuiteta imamo:
2 2
1
d D
v v
4 4
π π
′ = ⇒
2 2
1
v d v D ′ = ... (3)
2 2 2
1 2
d d D
v v v
4 4 4
π π π
+ = ⇒ ( )
2 2
1 2
v v d vD + = ... (4)
2 2 2
1 2
2
1 2
l L l
Od (2) oduzmemo (1) i dobijamo: v v v
d D d
d
iz (3) dobijamo: v v
D
¹
′ + =
¦
¦
`
¦
′ =
¦
)

4
2 2 2
1 1 2
l L d l
v v v
d D D d
| |
+ =
|
\ .


4
2 1 1
d l L d
v v 1, 2v
l d D D
(
| |
= + =
(
|
\ .
(
¸ ¸
.
Iz (4) se dobija: ( )
2 2 2
1 1 1
vD v 1, 2v d 2, 2v d = + = ⇒
2
1
d
v 2, 2v
D
| |
=
|
\ .
.
Dakle,
2
1
2
2 1
1 D
v v
2, 2 d
1, 2 D
v 1, 2v v
2, 2 d
¹
| |
=
¦
|
\ . ¦
`
| | ¦
= =
|
¦
\ . )
→ (2) ⇒
2 4
2 2
tr tr
v l 1, 2 D L v
gH 1
d 2 2, 2 d D 2
| | | | | |
= ξ + ξ +
| | |
\ . \ . \ .
,
tj.
2 4
tr tr
2gH
v 3, 32 m/s
l 1, 2 D L
1
d 2, 2 d D
= =
| | | | | |
ξ + ξ +
| | |
\ . \ . \ .
.
Ostale brzine su:
2
1
2
2 1
1 D
v v 3, 4 m/ s
2, 2 d
1, 2 D
v v =1,2v =4,08 m/s
2, 2 d
| |
= =
|
\ .
| |
=
|
\ .

Traženi protoci su:
2
1 1
2
2 2
2
d
Q v 26, 7 l/s
4
d
Q v 32,1 l/s
4
D
Q v 58, 8 l/s
4
π
= =
π
= =
π
= =


b) Sada je priključena pumpa ’’P’’. Uslov zadatka je:
1 2
Q Q = ⇒
2 2
1 2
d d
v v
4 4
π π
= ⇒
1 2
v v = .
Bernulijeva jednačina za nivoe vode u levom rezervoaru i izlazni presek magistralnog
cevovoda:
2 2 2 2
1
P tr tr tr
v l L v L v v
gH Y
d 2 D 2 D 2 2

+ = ξ + ξ + ξ +
2 2 2 2
1
P tr tr tr
v l L v L v v
Y gH
d 2 D 2 D 2 2
= − + ξ + ξ + ξ + ... (1)
Bernulijeva jednačina za nivoe vode u desnom rezervoaru i izlazni presek magistralnog
cevovoda:
2 2 2
2
tr tr
v l L v v
gH
d 2 D 2 2
= ξ + ξ + ... (2)
Jednačine kontinuiteta su:
2 2
1
d D
v v
4 4
π π
′ = ⇒
2 2
1
v d v D ′ = ... (3)
2 2 2
1 1
d d D
v v v
4 4 4
π π π
+ = ⇒
2 2
1
vD 2v d = ... (4)
Iz (4) ⇒
2
1
1 D
v v
2 d
| |
=
|
\ .
→ (2):
4
2 2
tr tr
v l 1 D L v
gH 1
d 4 d 2 D 2
| | | |
= ξ + ξ +
| |
\ . \ .

4 4
tr tr
2gH 2 9, 81 10
v
1 l D L 1 15 150 50
1 0, 03 0, 03 1
4 d d D 4 0,1 100 0,15
⋅ ⋅
= =
| | | |
ξ + ξ + + +
| |
\ . \ .
⇒ v 3, 43 m/s = .
2
1
1 D
v v 3, 86 m/s
2 d
| |
= =
|
\ .
; iz (3) ⇒
2
1
d
v v
D
| |
′ =
|
\ .
⇒ v 1, 715 m/s ′ =
Dakle,
1 2
v v 3, 86 m/s = =
Protok kroz pumpu je:
2
1 1
d
Q v 30, 3 l/s
4
π
= =
Jedinični rad pumpe je (v, v
1
, v’ u (1)):
P
Y 14, 8 J/kg =
Korisna snaga pumpe je:
P 1 P
P Q Y 448 W = ρ =


2. zadatak. Voda teče iz gornjeg rezervoara u donji, kao što je prikazano na slici. Poznati
su sledeći podaci: l
1
=l
2
=l
3
=l
4
=80m, d
1
=d
2
=d
4
=80mm, d
3
=160mm, H=20m,
ξ
tr1

tr2

tr4
=0,025, ξ
tr3
=0,02. Koeficijent otpora ventila je ξ=20, a drugi koeficijenti otpora
se zanemaruju. Odrediti protok ako je ventil a) otvoren i b) zatvoren.

Rešenje:
a) Kada je ventil otvoren imamo iz Bernulijeve jednačine napisane za preseke 1 i 2 a za
jednu i drugu cev:
2 2
3 3 2 2
tr 2 tr3
2 3
v l l v
d 2g 2g d
| |
ξ = ξ + ξ
|
\ .
... (1)
Jednačina kontinuiteta je:
1 2 3
Q Q Q = + ... (2)
Bernulijeva jednačina za nivoe vode u rezervoarima a kroz gornju cev je:
2 2 2
1 1 2 2 4 4
tr1 tr 2 tr 4
1 2 4
l v l v l v
H
d 2g d 2g d 2g
= ξ + ξ + ξ ... (3)
Kako je d
1
= d
2
= d
4
⇒ v
1
= v
4
, pa jednačina (3) postaje:
2 2
1 1 2 2
tr1 tr 2
1 2
l v l v
H 2
d 2g d 2g
= ξ + ξ ... (3*)
( ) ( )
2
2 2
2 2 2 2
2
2
3 3
3 3 3 2
3
d 4Q
Q v v
4 d
1 i 3
d 4Q
Q v v
4 d

¹ π
= ⇒ =
¦
π
¦

`
π
¦
= ⇒ =
¦
π
)

2 2
3 3 2 2
tr 2 tr3 2 2
2 2 3 3
l 4Q l 4Q
d d d d
| || | | |
ξ = ξ + ξ
| | |
π π
\ . \ .\ .

3 2
Q 3, 65Q =

2 2
1 1 2 2
tr1 tr 2 2 2
1 1 2 2
l 4Q l 4Q 1 1
H 2
d 2g d d 2g d
| | | |
= ξ + ξ
| |
π π
\ . \ .

2 2 4
1 2
2Q Q 4 10

+ = ⋅

1 2 3
Q Q Q = +
Iz poslednjih jednačina dobija se da je:
1
Q 13, 95 l/s = .
b) Kada se ventil potpuno zatvori, biće:
2 2 2
1 1 2 2 4 4
tr1 tr 2 tr 4
1 2 4
l v l v l v
H
d 2g d 2g d 2g
= ξ + ξ + ξ
I, s obzirom na specifičnost podataka, biće:
2
2
1 1 1 1
tr1 tr1 2
1 1 1
l v l 4Q 1
H 3 3
d 2g d 2g d
| |
= ξ = ξ
|
π
\ .

2
tr1 1 1
5 2
1
24 l Q
H
gd
ξ
=
π

1
Q 11, 5 l/s =

Napomena: mogle su da se sračunaju brzine pa onda protoci.



3. zadatak Pumpa P transportuje jednake količine nafte (ρ =900 kg/m
3
) u rezervoare 2 i 3
iz rezervoara 1. Odrediti snagu pumpe i protoke kroz sve grqne cevovoda ako su poznati
sledeći podaci: H=8m, p
m
=0,2 bar, p
v
=0,1 bar, L
1
=50 m, L
2
=100 m, D=150mm, d=100mm,
ξ
v
=5, ξ
tr
=0,03 (za sve cevi), ξ
v3
=30, ξ
k
=0,5, η
p
=0,8.


Rešenje:
Iz uslova jednakosti protoka u rezervoarima 2 i 3 imamo (cevi su istog prečnika):
2 3
Q Q = ⇒
2 3
v v =
Bernulijeva jednačina za nivoe tečnosti 1 i nivoe 2 i 3:
2 2
a a m 1 1 2 2
P tr v u tr v k
p p p L v L v
Y 2 1
D 2 d 2
+ | | | |
+ = + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ +
| |
ρ ρ
\ . \ .

2 2
a a v 3 3 1 1
P tr v u tr v3
p p p L v L v
gH Y 2 1
d 2 D 2
− | | | |
+ + = + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ +
| |
ρ ρ
\ . \ .

Iz ove dve jednacine se dobija:
2 2
v 3 3 m 2 2
tr v k tr v3
p L v p L v
gH 1 1
d 2 d 2
| | | |
+ + ξ + ξ + ξ + = − + ξ + ξ +
| |
ρ ρ
\ . \ .
... (1)
Kako je
2 3
v v = , iz (1) se dobija:
2
m v 3 2 2
tr v3 tr v k
p p L L v
gH 1 1
d d 2
+ | |
+ = ξ + ξ + − ξ − ξ − ξ −
|
ρ
\ .

m v
2 3
3 2
tr v3 tr v k
p p
2 gH
v v 2, 7 m/s
L L
d d
| + |
+
|
ρ
\ .
= = =
ξ + ξ − ξ − ξ − ξ

Brzina v
1
određuje se iz jednačine kontinuiteta:
1 2 3
Q Q Q = +

2 2 2 2
1 2 3 2
D d d d
v = v + v 2v
4 4 4 4
π π π π
= ⇒
2 2
1 2
v D = 2v d ⇒
2
1 2
d
v = 2v 2, 4 m/s
D
| |
=
|
\ .
.
Onda su protoci kroz pojedine grane:
2 2
3 3
1 1 2 3 2
D d
Q v 0, 0424 m /s; Q Q v 0, 0212 m /s;
4 4
π π
= = = = =
Jedinični rad pumpe može se dobiti iz polaznih jednačina:
P
Y 191, 7 J/kg = .
Potrebna snaga pumpe iznosi:
1 P
P
P
Q Y
P 9,14 kW
ρ
= =
η
.


4. Zadatak. Za pumpno postrojenje prikazano na slici treba odrediti jedinični rad i snagu
pumpe P, kao i protoke vode u svim deonicama. Lokalne otpore zanemariti. Poznate su
sledeće veličine: d
1
=50mm, d
2
=60mm, d
3
=80mm, d
4
=40mm, d=100mm, Q
3
=5 l/s, H=30m,
l=20m, p
m
=0,6 bar, p
v
=0,3 bar, ρ =1000 kg/m
3
.
Lokalni otpori se zanemaruju.

Rešenje:
Zadatkom je dat protok Q
3
, pa je:
2
3
3 3
d
Q v
4
π
= ⇒
3
3 2
3
4Q
v 1 m/s
d
= =
π
.
Sada napišemo Bernulijevu jednačinu za nivoe 1-3, 1-4 i 2-3 u rezervoarima:
( )
2 2 2
a v a 3 3 1 1
P tr tr tr
1 3
p p p l v l v v 2l
Y g H h
d 2 d 2 d 2

+ = + + + ξ + ξ + ξ
ρ ρ
(1)
2 2 2
a v a m 1 1 4 4
P tr tr tr
1 4
p p p p l v v l v 2l
Y gH
d 2 d 2 d 2
− +
+ = + + ξ + ξ + ξ
ρ ρ
(2)
( )
2 2 2
a v a 3 3 2 2
P tr tr tr
2 3
p p p l v l v v 2l
Y g H h
d 2 d 2 d 2

+ = + + + ξ + ξ + ξ
ρ ρ
(3)
Pored ovih Bernulijevih jednačina napišimo i jednačine kontinuiteta (za mesta račvanja):
1 2
Q Q Q + = ⇒
2 2 2
1 2
1 2
d d d
v + v = v
4 4 4
π π π

2 2 2
1 1 2 2
v d + v d = vd (4)
3 4
Q Q Q + = ⇒
2 2 2
3 4
3 4
d d d
v + v = v
4 4 4
π π π

2 2 2
3 3 4 4
v d + v d = vd (5)
Iz (1) i (2) ⇒
2 2
3 3 m 4 4
tr tr
4 3
l v p l v
gh
d 2 d 2
+ ξ = + ξ
ρ
(6)
što ustvari pretstavlja jednakost ukupnih energija na mestu račvanja deonica (l
3
,d
3
) i (l
4
,d
4
).
Iz jednačine (6) je:
2
3 3 4 m
4 tr
tr 4 3
l v 2d p
v gh 1, 9 m/s
l d 2
| |
= − + ξ =
|
ξ ρ
\ .
.
Pošto sada znamo v
3
i v
4
iz jednačine (5) je:
2 2
3 4
3 4
d d
v =v +v 0, 94 m/s
d d
| | | |
=
| |
\ . \ .
.
Iz jednačine (1) i (3) imamo:
2 2
1 1 2 2
tr tr
1 2
l v l v
d 2 d 2
ξ = ξ (7)
što ustvari pretstavlja jednakost gubitaka energije u deonicama (l
1
,d
1
) i (l
2
,d
2
).
Iz (7) ⇒
2
1 2
2 1
2 1
l d
v =v
l d
| |
|
\ .
⇒ (4)
2 2 2 1 2
1 1 1 2
2 1
l d
v d + v d = vd
l d

1
2 2
2
1 2 1 2
1 2 2
1 2 2 1
d d d l d
v = v v 1, 56 m/s
d d d d l d

(
| | | |
= + = (
| |
+
\ . \ .
(
¸ ¸

Onda je:
1 2
2 1
2 1
l d
v v = 1,53 m/s
l d
= .
Protoci su:
2
2 2
1 2
1 1 2 2
2 2
3 4
3 3 4 4
d
Q v 7, 37 l/s;
4
d d
Q v 3, 06 l/s; Q v 4, 31 l/s;
4 4
d d
Q v 5 l/s; Q v 2, 37 l/s;
4 4
π
= =
π π
= = = =
π π
= = = =

Jedinični rad pumpe može da se odredi iz bilo koje od jednačina (1), (2), (3) i iznosi:
P
Y 557, 2 J/kg = .
Snaga pumpe je:
P
P
P
QY
P 5,13 kW
ρ
= =
η




5. zadatak. Pumpa snage 3,5 kW i stepena korisnosti η=0,7 crpe vodu iz rezervoara A i B i
potiskuje u rezervoar C. Odrediti:
a) bisinu H
1
, ako je protok kroz pumpu 25 l/s vode;
b) protok vode kroz pumpu ako je ventil V
2
zatvoren a pumpa ostvaruje isti jedinični
rad kao i u slučaju pod a).
Ostali podaci su: H=3m, l=45m, l
1
=35m, l
2
=20m, D=150mm, d=100mm, ξ
v
=5, ξ
v2
=7,
ξ
k
=0,2, ξ
tr
=0,025.

Rešenje:
Jedinični rad pumpe je:
P
P
Y 98,1 J/kg
Q
η
= =
ρ
.
Iz izraza za protok imamo:
2
d
Q v
4
π
= ⇒
2
4Q
v 1, 41 m/s
d
= =
π
.

Napišimo sada Bernulijeve jednačina za nivoe 1-3 i 2-3 u rezervoarima:
( )
2 2
1 1
P 1 tr k v tr v k
l v l v
Y g H H 2 2 1
d 2g d 2g
| | | |
= + + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ +
| |
\ . \ .
... (1)
2 2
2 2
P tr k v2 tr v k
l v l v
Y 2gH 2 1
d 2g d 2g
| | | |
= + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ +
| |
\ . \ .
... (2)
te treba zapaziti da su gubici zbog naglog suženja struje fluida zanemareni.
Iz jednačine (2) je:
2
v = 1, 83 m/s .
Sada napišemo jednačinu kontinuiteta:
1 2
Q Q Q + = ⇒
2 2 2
1 2
d d D
v + v = v
4 4 4
π π π
⇒ ( )
2 2
1 2
vD v + v d = ... (4)
Iz jednačine (3) je:
1
v = 1, 35 m/s .
Iz jednačine (1) geodezijska visina H
1
je:
1
H = 3, 78 m.

b) Kada je ventil V
2
zatvoren, onda je Bernlijeva jednačina za nivoe 1 i 3 u
rezervoarima sledeća:
( )
2 2
1 1
P 1 tr k v tr v k
l v l v
Y g H H 2 2 1
d 2g d 2g
∗ ∗
| | | |
= + + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ + ξ +
| |
\ . \ .
... (1
*
)
Visina H
1
je određena u prethodnoj tački,
P
Y je isti kao u prethodnoj tački (dato
zadatkom).
Sada jednačina kontinuiteta ima oblik:
1
Q Q
∗ ∗
= ⇒
2 2
1
d D
v = v
4 4
∗ ∗
π π

2
1
D
v = v
d
∗ ∗
| |
|
\ .
⇒ (1
*
)
v = 0, 837 m/s


Protok kroz pumpu u ovom slučaju je:
2
D
Q = v 14, 8 l/s
4
∗ ∗
π
= .

MEHANIKA FLUIDA

Zakon o količini kretanja

1.zadatak. Odrediti intenzitet sile kojom mlaz vode deluje na razdelnu račvu cevovoda
hidroelektrane koja je učvršćena betonskim blokom (v.sl.). Prečnik dovodnog cevovoda je
D=3m, prečnici grana koje dovode vodu u turbine iznose po d=2m, a ugao nagiba prema
osi glavnog cevovoda je α=60
o
. Apsolutni pritisak na ulazu u račvu cevovoda je
p
1
=398kPa, a ukupni protok kroz dovodni cevovod je Q
1
=35 m
3
/s. Masa vode u račvi
iznosi m=111 t. Protok se deli ravnomerno na svaku turbinu. Gubitke strujne energije
zanemariti. Projekcija račve je data u hidrauličkoj ravni. Raspored brzina u poprečnim
presecima je ravnomeran. Atmosferski pritisak je p
a
=103 kPa.


Rešenje:
Primenimo zakon o količini kretanja na fluidni prostor 1-1, 2-2, 3-3.
( )
2 2 3 3 1 1 R 1 2 3
Q v Q v Q v F P P P G R ρ + − = = + + + +
G G G G G G
G G G
(1)
gde su:
1 2 3
P , P , P
G G G
- sile pritiska u presecima 1-1, 2-2, 3-3, G
G
- spoljašnja (gravitaciona) sila
koja deluje na masu vode u razdelnoj račvi, R
G
- sila kojom razdelna račva deluje
na vodu;
1 2 3
Q , Q , Q - odgovarajući protoci vode u presecima,
Kako voda deluje na zidove račve između preseka 1-1, 2-2, 3-3 silom N
G
suprotnog smera
a istog pravca i intenziteta sa silom R
G
(zakon akcije i reakcije), to je:
1 2 3 1 1 2 2 3 3
N R P P P G Q v Q v Q v = − = + + + + ρ −ρ −ρ
G G G G G G
G G G
(2)
Bernulijeve jednačine za preseke 1-1 i 2-2, kao i 1-1 i 3-3 glase:
2 2
a m1 a m2 1 2
p p p p v v
2 2
+ +
+ = +
ρ ρ
, (3)
2 2
a m1 3 a m3 1
p p v p p v
2 2
+ +
+ = +
ρ ρ
. (4)
Jednačina kontinuiteta je:
1 2 3
Q Q Q = + (5)
Kako je
2 3
Q Q = (protok se ravnomerno deli prema turbinama, prema uslovu zadatka),
sleduje da je:
2 3
v v = , a iz jednačina (3) i (4) dobija se da je:
m2 m3
p p =
3
2 3 1
1
Q Q Q 17, 5 m / s
2
= = = .
Na osnovu Q
1
i Q
2
sračunavamo srednje brzine strujanja vode kroz preseke 1-1, 2-2, 3-3 i
one su:
1
1 2
4Q
v 4, 95 m/s
D
= =
π
;
2
2 3 2
4Q
v v 5, 57 m/s
d
= = =
π
;
Natpritisak u preseku 1-1 iznosi:
m1 1 a
p p p 398 103 295 kPa=295000 Pa = − = − = .
Iz jednačine (3) ⇒
( )
2 2
m2 m3 m1 1 2
p p p v v 291738 Pa
2
ρ
= = + − =
Onda su sledeće sile pritiska u presecima 1-1, 2-2, 3-3 sledeće:
2
1 m1
D
P p 2085232 N
4
π
= =
2
2 3 m2
d
P P p 916524 N
4
π
= = =
Sada da ove veličine napišemo u vektorskom obliku:

1 1
P P i =
G G
,
2 2 2
P P cos i P sin j = − α + α
G G G
,
3 3 3
P P cos i P sin j = − α + α
G G G
,
G Gk =
G G
,
x y z
N N i N j N k = + +
G G G G


1 1
v v i =
G
G
,
2 2 2
v v cos i v sin j = α − α
G G
G
,
3 3 3
v v cos i v sin j = α − α
G G
G
.
Zamenom ovih zapisa u jednačini (2) dobija se da su projekcije sile N
G
date izrazima:
( )
x 1 2 3 1 1 2 2 3 3
N P P P cos Q v Q v cos Q v cos 1244483 N = − + α +ρ −ρ α −ρ α =
( )
y 2 3 2 2 3 3
N P P Q v Q v sin 1756298 N = + +ρ + ρ α =

z
N G mg 1088910 N = − = − =
Intenzitet sile N kojom mlaz vode deluje na račvu je:
2 2 2
x y z
N N N N 2412270 N = + + =

2. zadatak. Horizontalna cev prolazi jednim delom, na kome je prečnik smanjen sa
vrednosti D
1
=1,5m na D
2
=1m, kroz betonski blok kao što je prikazano na slici. Odrediti
natpritisak u preseku 1 cevi, kroz koju protiče voda protokom Q=1,8 m
3
/s, pod uslovom da
horizontalna sila koju prima blok ne bude veća od R=5·10
5
N.


Rešenje:
- Napišimo zakon o količini kretanja za preseke 1 i 2: ( )
2 2 1 1 1 2 1
Q v Q v P P G R ρ − = + + +
G G G G
G G

Gravitaciona sila se zanemaruje, a
1 2
Q Q Q = = .
Sila kojom tečnost deluje na blok je: ( )
1 1 2 1 2
R R P P Q v v = = + + ρ −
G G G G
G G
,
gde su:
1 1
P P i =
G G
,
2 2
P P i = −
G G
,
1 1
v v i =
G
G
,
2 2
v v i =
G
G
,
1 m1 1
P p A = ,
2 m2 2
P p A = .
( )
m1 1 m2 2 1 2
R p A p A Q v v = − + ρ − .
- Jednačina kontinuiteta je
1 1 2 2
Q v A v A = =
- Bernulijeva jednačina za preseke 1-1 i 2-2 je:
2 2
a m1 a m2 1 2
p p p p v v
2 2
+ +
+ = +
ρ ρ

2 2
1 m1 2 m2
v p v p
2 2
+ = +
ρ ρ

( )
2
2 2
m2 m1 1 2 m1 2 2
1 2
Q 1 1
p p v v p
2 2 A A
| | ρ ρ
= + − = + −
|
\ .

Sada je sila R:
2
m1 1 m1 2 2 2 2
1 2 1 2
1 1 Q Q
R p A p A Q A Q
2 A A A A
| | | | ρ
= − − − + ρ −
| |
\ . \ .

( )
2 2
m1 1 2 2
1 2 1
A 1 1 1
R Q p A A
A 2A 2 A
| |
= ρ − − + −
|
\ .

2 2
2
1 2 1
m1
1 2
A 1 1 1
R Q
A 2A 2 A
p
A A
| |
−ρ − −
|
\ .
=

.
Površine poprečnih preseka cevi su:
2
2 1
1
D
A 1, 765 m
4
π
= = i
2
2 2
2
D
A 0, 785 m
4
π
= = .
Unošenjem ovih vrednosti u izraz z p
m1
dobija se da je:
m1
p 5,1 bar = .
3. zadatak Kroz difuzor prikazan na slici, sa manjim poprečnim presekom A
1
=0,05m
2
i
većim A
2
=0,4m
2
, struji voda protokom Q
1
=0,1 m
3
/s u otvoreni rezervoar sa stalnim
nivoom na visini h=2m.
a) Odrediti silu koja isteže zakivke, koji spajaju difuzor sa rezervoarom.
b) Za slučaj da se rezervoar zatvori, a iznad slobodne površine održava vakuum, sila u
zakivcima se smanjuje. Odrediti pri kolikom vakuumu sila iščezava.

Rešenje:
a) - Napišimo zakon o količini kretanja za preseke 1 i 2, pri čemu je
1 2
Q Q Q = = :
( )
2 2 1 1 1 2 1
Q v Q v P P R ρ − = + +
G G G
G G
⇒ ( )
2 1 1 2 1
Q v v P P R ρ − = + +
G G G
G G

Sila kojom tečnost deluje na difuzor je:
( )
1 1 2 1 2
R R P P Q v v = − = + + ρ −
G G G G
G G
,
gde su:
1 1 m1 1
P P i p A i = − = −
G G G
,
2 2 m2 2
P P i p A i = =
G G G
,
1 1
v v i = −
G
G
,
2 2
v v i = −
G
G
.
( )
m1 1 m2 2 2 2
R p A p A Q v v i = − + + ρ − (
¸ ¸
G G

( )
2 1 m1 1 m2 2
R Q v v p A p A = ρ − − +
- Bernulijeva jednačina za preseke 1 i 2:
2 2
1 1 2 2
v p v p
2 2
+ = +
ρ ρ
(1)
- Bernulijeva jednačina za preseke 1 i 0:
2 2
a 1 1 2
p p v v
gh
2 2
+ = + +
ρ ρ
(2)
Iz (1) i (2) ⇒
2 a
p p gh = + ρ ⇒
m2
p gh = ρ (3)
Iz (1) ⇒
( )
2 2
1 2 2 1
p p v v
2
ρ
= + − ⇒
( )
2
2 2 2 1
m1 m2 2 1 m2 2 2
2
v
p p v v p v 1
2 2 v
| | ρ ρ
= + − = + −
|
\ .
.
- Jednačina kontinuiteta glasi:
1 1 2 2
Q v A v A = = ⇒
1
1
Q
v
A
= i
2
2
Q
v
A
= .
Zamenom u izrazu za silu kojom tečnost deluje na difuzor doboja se:
2
m2 2 m2 1 2 2
2 1 2 1
Q Q 1 1
R Q p A p Q A
A A 2 A A
( | | | | ρ
= ρ − + − + −
( | |
\ . \ . ¸ ¸

( )
2 2
m2 2 1 1 2 2
2 1 2 1
1 1 1 1
R Q p A A Q A
A A 2 A A
| | | | ρ
= ρ − + − − −
| |
\ . \ .

( )
2 1
m2 2 1 2
2 1 2
A 1 1
R Q p A A
A 2A 2A
| |
= ρ − − + −
|
\ .

( )
2 1
2 1 2
2 1 2
A 1 1
R Q gh A A
A 2A 2A
| |
= ρ − − + ρ −
|
\ .

Zamenom brojnih vrednosti dobija se da je: R 6788, 52 N = .

b) Stavljajući u poslednjem izrazu da je R=0, dobija se da je:
2 1
2
2 1 2
m2
1 2
A 1 1
Q
A 2A 2A
p 223 Pa
A A
| |
ρ − −
|
\ .
= ≈


A kako je
v m2
p gh p = ρ − ⇒
v m2
p gh p 0,194 bar = ρ − ≈ .



4. Zadatak. Slobodan mlaz idealne tečnosti protoka Q
o
, udara u ravnu ploču pod uglom
α=60
o
(v.sl.). Odrediti odnos protoka Q
2
/Q
1
, delova mlaza tečnosti na koje se on podeli
posle udara razdvaja.

Rešenje:
Napišimo zakon o količini kretanja za fluidni prostor 0-1-2:
2 2 1 1 0 0 0 1 2 1
Q v Q v Q v P P P R ρ + ρ −ρ = + + +
G G G G
G G G

1 0 0 2 2 1 1
R R Q v Q v Q v = − = ρ −ρ −ρ
G G
G G G
,
gde je:
1 1
v v i = −
G
G
,
2 2
v v i =
G
G
,
1 0 0
v v cos i v sin j = α − α
G G
G
.
Zamenom u poslednjoj jednačini, dobija se:
0 0 0 0 2 2 1 1
R Q v cos i Q v sin j Q v i Q v i = ρ α −ρ α −ρ + ρ
G G G G G

( )
0 0 1 1 2 2 0 0
R Q v cos Q v Q v i Q v sin j = ρ α + ρ −ρ −ρ α
G G G

Pošto je fluid idealan ⇒ R
x
=0, tj.
0 0 1 1 2 2
Q v cos Q v Q v 0 ρ α + ρ −ρ = (1)
Iz Bernulijeve jednačine za 0 i 1 ⇒ v
1
=v
0

Iz Bernulijeve jednačine za 0 i 2 ⇒ v
2
=v
0

Dobija se da je: v
1
=v
2
=v
0
(2)
- Iz jednačine kontinuiteta dobija se:
0 1 2
Q Q Q = + (3)
Zamenom (2), (3) u (1) dobijamo:
( )
1 2 1 2
1
Q Q Q Q 0
2
+ + − = ⇒
1 2
3 1
Q Q 0
2 2
− = ⇒
2
1
Q
3
Q
= .
Sila kojom tečnost deluje na ploču je:
y 0 0
R R Q v sin = = −ρ α .


5. zadatak. Iz rezervoara u kome vlada konstantan natpritisak p
m
=8bar ističe voda kroz
vertikalnu zakrivljenu cev, na koju se nadovezuje mlaznik dužine l=200 mm. Ostali podaci
su prema slici a=500mm, D=150mm, d=50mm.
a) Zanemarujući masu vode u cevi, mlazniku i rezervoaru, odrediti silu i moment,
prouzrokovane isticanjem tečnosti, koji opterećuju zakivke A i B.
b) Koliko će iznositi opterećenje zakivka B, ako se mlaznik ukloni?

Rešenje:
Opterećenje zakivka A dobija se iz zakona o količini kretanja za zapreminu (1) i (2):
( )
A 1 2 1 2
R Q v v P P = ρ − + +
G G G
G G
,
2
P 0 =
G

Skalarni oblik ove jednačine je:
( )
2
A 1 2 m1
D
R Q v v p
4
π
= ρ − + .
Primenom Bernulijeve jednačine i jednačine kontinuiteta za odgovarajuće preseke:
2 2
1 m1 2
v p v
gl
2 2
+ = +
ρ
i
2 2
1 2
D d
v v
4 4
π π
= .
dobija se:
2 2
A 1 2 2
1 1 D D
R Qv Qv 1 g l
2 2 d 4
| | π
= ρ −ρ − + ρ
|
\ .
.
Sa druge strane, Bernulijeva jednačina za neki presek u rezervoaru u kome voda miruje (3)
i mlazni presek (2):
2
m 2
p v
g(a l)
2
= + +
ρ
,
dobija se da je:
m
2
p
v 2 g(a l) 39, 4 m/s
| |
= − + =
|
ρ
\ .
.
Onda je:
2
1 2 2
d
v v 4, 38 m/s
D
= = ;
2
2
d
Q v 77, 3 l/s
4
π
= = .
Onda je sila koja opterećuje (na istezanje) zakivke A:
A
R 10898, 91 N = .
Pišući jednačinu za zakon o količini kretanja za zapreminu 3, 3, imamo:
( )
B 3 2 3 2
R Q v v P P = ρ − + +
G G G
G G
,
2
P 0 =
G
,
pa su projekcije ove sile na ose x i y:
2
Bx 3 m3
D
R Qv p
4
π
= ρ + ,
By 2
R Qv = ρ .
Iz jednačine kontinuiteta je
3 1
v v 4, 38 m/s = = ,
a iz Bernulijeve jednačine je:
2
m3 3 m
p v p
2
= +
ρ ρ

m3
p 7, 902 bar = .
Onda je:
Bx
R 1711, 845 N = ,
By
R 3050, 91 N = .
Pored sile
B
R
G
, zakivci su opterećeni i momentom koji se izračunava iz zakona o momentu
količine kretanja:
( )
( ) ( )
3
A
r v v, dA r P M ρ × = × −

G G G
G G G G

M
G
- traženi moment; r
G
- radijus vektor u odnosu na težište preseka (3).
Poslednja jednačina, s obzirom da vrzina
3
v
G
i sile
3
P
G
prolaze kroz težište preseka (3),
svodi se na jednačinu:
2
Qv a M ρ = ⇒ M 1525, 455 Nm = .
Smerovi ovog momenta je kao i smer kazaljke na satu.

b) Ako se mlaznik ukloni, biće:
2
Bx 3 m3
D
R Qv p
4
π
= ρ + ,
By 1
R Qv = ρ .
Iz jednačine kontinuiteta je
3 1
v v = ,
a iz Bernulijeve jednačine je:
2
m 1
p v
ga
2
= +
ρ
,
2
m3 3 m
p v p
2
= +
ρ ρ
,
dobija se:
m3
p ga = ρ ,
2
1
D
Q v
4
π
= ,
pa se zamenom dobija da su:
1 3
v v 39, 5 m/s = = ,
m3
p 4905 Pa = , Q 700 l/s = .
Dobija se da je:
Bx
R 27752, 49 N = ,
By
R 27664, 2 N = ,
By
M aR 13832,1 Nm = =
MEHANIKA FLUIDA

Dinamika viskoznog fluida

1.zadatak. Mineralno ulje, kinematičke visko-
znosti ν=1,5·10
-5
m
2
/s i gustine ρ=870 kg/m
3

ustaljeno struji u horizontalnom procepu širine
2b=4mm. Dimenzije procepa su B=12cm (upravno
na ravan crteža) i L=1m. Ako je razlika pritisaka na
ulaznom i izlaznom preseku ∆p=0,2 bar, odrediti
maksimalnu i srednju brzinu strujanja, kao i protok
ulja. Uticaj bočnih zidova procepa (paralelnih sa
ravni crteža) zanemariti.

Rešenje:
Najpre napišemo Navije-Stoksove jednačine za nestišljiv fluid u Dekartovom pravouglom
koordinatnom sistemu i jednačinu kontinuiteta:
2 2 2
x x x x x x x
x y z 2 2 2
2 2 2
y y y y y y y
x y z 2 2 2
2 2 2
z z z z z z z
x y z 2 2
v v v v v v v 1 p
v v v X
t x y z x x y z
v v v v v v v
1 p
v v v Y
t x y z y x y z
v v v v v v v 1 p
v v v Z
t x y z z x y
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + +
|
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

+ + + = − + ν + +
|
|
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + +
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂
2
y
x z
z
v
v v
0
x y z
| |
|

\ .

∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂

Uslovi stujanja (uprošćenja):
- stacionarno strujanje: 0, - fizička veličina strujanja
t
∂χ
= χ

;
- ravansko strujanje:
z
v 0 = , 0
z
∂χ
=

;
- strujanje se odvija pretežno u pravcu x ose,
x
v v = (
y
v 0 = )
- strujanje u polju zemljine teže:
U U U
X , Y , Z
x y z
∂ ∂ ∂
= = =
∂ ∂ ∂
.
Iz jednačine kontinuiteta dobija se:
x
v
0
x

=


Prethodni sistem jednačina svodi se na oblik:

( )
( )
( )
2 2
2 2
1 p U v 1 v
p U
x x y x y
1 p U 1
0 p U 0
y y y
1 p U 1
0 p U 0
z z z
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
− = ν ⇒ −ρ = ν
ρ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂
∂ ∂ ∂
− = ⇒ −ρ =
ρ ∂ ∂ ρ ∂
∂ ∂ ∂
− = ⇒ −ρ =
ρ ∂ ∂ ρ ∂

Uvedimo generalisani pritisak izrazom: p U Ρ = −ρ .
Tada prethodni sistem jednačina postaje:

( )
( )
( )
2
2
P v
x y
P
0 P P y
y
P=P x
P
0 P P z
z
∂ ∂
= η
∂ ∂
∂ ¹
= ⇒ ≠
¦
∂ ¦

`

¦
= ⇒ ≠
¦
∂ )

Onda se sistem svodi na jednačinu:
2 2
2 2
P v dP d v
k, k=const.
x y dx dy
∂ ∂
= η ⇒ = η = −
∂ ∂

Konstantu k treba odrediti na osnosu zadatih vrednosti.
Prethodna jednačina ekvivalentana je sa dve sledeće:
2
2
dP d v k
k i
dx dy
= − = −
η
.
Iz prve se dobija: P kx C = − +
Korišćenjem graničnih uslova:
- za x=0,
0
P p g y = + ρ (U gy) = −
- za x=L,
0
P p p g y = − ∆ + ρ

0
0
p g y C
p kPa
p kL k= 80
p p g y kL C L m
+ ρ = ¹ ∆
⇒ ∆ = ⇒ =
`
− ∆ + ρ = − +
)

Sada integralimo drugu jednačinu i dobijamo:
2
1 1 2
dv k k
y C v= y C y C
dy 2
= − + ⇒ − + +
η η

Koristimo granične uslove za brzinu:
- za y b = ± , v 0 = ⇒
2
1 2
2
1 2
k
0= b C b C
2
+
k
0= b C b C
2
¹
− + +
¦
η
¦
`
¦
− − +
¦
η
)


2
2
k
2C = b
η

2
2
k
C = b

,
2 2 2
1 2
1 k 1 k k
C = b C b b 0
b 2 b 2 2
| | | |
− = − =
| |
η η η
\ . \ .
.
Raspored brzine je:
2 2
k k
v= y b
2 2
− +
η η
⇒ ( )
2 2
k
v= b y
2

η
.
Brzina je maksimalna za y=0 i iznosi:
2 2
max
kb pb
v = 3, 065 m/s
2 2L

= =
η η

Zapreminski protok je:
dQ vBdy = ⇒
( ) ( )
b b b b
2 2 2 2
b b b b
p B p
Q vBdy B vdy B b y dy b y dy
2 L 2 L
− − − −
∆ ∆
= = = − = −
η η
∫ ∫ ∫ ∫

3
2 B pb
Q 0, 981 l/s
3 L

= =
η
.
Srednja brzina strujanja je:
sr
Q Q
v = 2, 04 m/s
A 2bB
= = .


2. zadatak. Između dveju paralelnih ploča, koje su na
međusobnom rastojanju h i nagnute pod uglom α u
odnosu na horizontalnu ravan struji fluid dinamičke
viskoznosti η. Ako je strujanje ustaljeno, a protok po
jedinici širine ploča Q, odrediti maksimalnu vrednost
intenziteta vtloga. Ploče se nalaze u polju zemljine
teže, a gornja ploča se kreće konstantnom brzinom v
0

(v.sl.).

Rešenje:
Najpre napišemo Navije-Stoksove jednačine za
nestišljiv fluid u Dekartovom pravouglom
koordinatnom sistemu i jednačinu kontinuiteta:
2 2 2
x x x x x x x
x y z 2 2 2
2 2 2
y y y y y y y
x y z 2 2 2
2 2 2
z z z z z z z
x y z 2 2
v v v v v v v 1 p
v v v X
t x y z x x y z
v v v v v v v
1 p
v v v Y
t x y z y x y z
v v v v v v v 1 p
v v v Z
t x y z z x y
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + +
|
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

+ + + = − + ν + +
|
|
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + +
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂
2
y
x z
z
v
v v
0
x y z
| |
|

\ .

∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂

Karakteristike stujanja:
- stacionarno strujanje: 0, - fizička veličina strujanja
t
∂χ
= χ

;
- ravansko strujanje:
z
v 0 = , 0
z
∂χ
=

;
- strujanje se odvija pretežno u pravcu x ose,
x
v v = (
y
v 0 = )
- strujanje u polju zemljine teže:
U U U
X , Y , Z
x y z
∂ ∂ ∂
= = =
∂ ∂ ∂
.
Iz jednačine kontinuiteta dobija se:
x
v
0
x

=


Prethodni sistem jednačina svodi se na oblik:

( )
( )
( )
2 2
2 2
1 p U v 1 v
p U
x x y x y
1 p U 1
0 p U 0
y y y
1 p U 1
0 p U 0
z z z
∂ ∂ ∂ ∂ ∂
− = ν ⇒ −ρ = ν
ρ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂
∂ ∂ ∂
− = ⇒ −ρ =
ρ ∂ ∂ ρ ∂
∂ ∂ ∂
− = ⇒ −ρ =
ρ ∂ ∂ ρ ∂

Uvedimo generalisani pritisak izrazom: p U Ρ = −ρ .
Tada prethodni sistem jednačina postaje:

( )
( )
( )
2
2
P v
x y
P
0 P P y
y
P=P x
P
0 P P z
z
∂ ∂
= η
∂ ∂
∂ ¹
= ⇒ ≠
¦
∂ ¦

`

¦
= ⇒ ≠
¦
∂ )

Onda se sistem svodi na jednačinu:
2 2
2 2
P v dP d v
k, k=const.
x y dx dy
∂ ∂
= η ⇒ = η = −
∂ ∂

Konstantu k treba odrediti na osnosu zadatih vrednosti.
Prethodna jednačina ekvivalentana je sa dve sledeće:
dP
k P= kx+C
dx
= − ⇒ − i
2
1 2
d v k dv k
y C
dy dy
= − ⇒ = − +
η η

2
1 2
k
v= y C y C
2
− + +
η

Koristimo granične uslove za brzinu:
- za y 0 = , v 0 = ⇒
2
C =0
- za y h = ,
0
v v = ⇒
2
0 1
k
v = h C h
2
− +
η

0
1
v k
C = h
2 h
+
η
.
Brzina je:
2 0
v k k
v= y h y
2 2 h
| |
− + +
|
η η
\ .
.
Polazeći od izraza za protok po jedinici širine: dQ vdA vdy = =

h 2 3
2 3 3 0 0 0
0
v v v h k k k k h kh
Q y h y dy h h
2 2 h 6 4 h 2 2 12
( | |
= − + + = − + + = +
( |
η η η η η
\ . ¸ ¸


0
3
v h 12
k Q
h 2
η| |
= −
|
\ .
.
Izraz za vrtlog ω
G
je:
0
i j k
v v k k
2 rotv k y h k
x y z y 2 2 h
v 0 0
| | ∂ ∂ ∂ ∂
ω= = = − = − −
|
∂ ∂ ∂ ∂ η η
\ .
G G G
G G
G G
.
Zapaža se da će intenzitet vrtloga biti maksimalan za y 0 = i tada je:
0 0 0 0 0 0
0 3 2 2 max
v v h v 3v v 2v k h 12 6Q 6Q 2 3Q
2 h Q v
2 h 2 h 2 h h h h h h h h
η| |
ω = + = − + = − + = − = −
|
η η
\ .
G

Dakle,
0
max
1 3Q
v
h h
ω == −
G
.

3. zadatak Ravna ploča kreće se konstantnom
brzinom u
0
paralelno nepokretnoj horizontalnoj
ravni i gradi sa njom zazor koji je ispunjen dvema
tečnostima dinamičkih viskoznosti η
1
i η
2
.
Debljine slojeva su b
1
i b
2
(v.sl.). Odrediti
jednačinu rasporeda brzine u zazoru.

Rešenje:
Najpre napišemo Navije-Stoksove jednačine za nestišljiv fluid u Dekartovom pravouglom
koordinatnom sistemu i jednačinu kontinuiteta:
2 2 2
x x x x x x x
x y z 2 2 2
i
2 2 2
y y y y y y y
x y z 2 2 2
i
2 2
z z z z z z
x y z 2 2
i
v v v v v v v 1 p
v v v X
t x y z x x y z
v v v v v v v
1 p
v v v Y
t x y z y x y z
v v v v v v 1 p
v v v Z
t x y z z x y
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + +
|
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

+ + + = − + ν + +
|
|
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + +
∂ ∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂
2
z
2
y
x z
v
z
v
v v
0
x y z
| |
|

\ .

∂ ∂
+ + =
∂ ∂ ∂

Karakteristike stujanja:
- stacionarno strujanje: 0, - fizička veličina strujanja
t
∂χ
= χ

;
- ravansko strujanje:
z
v 0 = , 0
z
∂χ
=

;
- strujanje se odvija pretežno u pravcu x ose,
x
v v = (
y
v 0 = )
- strujanje u polju zemljine teže: F gradU =
G
, tj.
U U U
X , Y , Z
x y z
∂ ∂ ∂
= = =
∂ ∂ ∂
.
Iz jednačine kontinuiteta dobija se:
x
v
0
x

=


Uvedimo generalisani pritisak izrazom:
i i
p U Ρ = −ρ .
Tada prethodni sistem jednačina postaje:

2
i i i i
i 2
P v P P
, 0, 0.
x y y z
∂ ∂ ∂ ∂
= η = =
∂ ∂ ∂ ∂

Iz poslednjih jednačina, ako je ploča jedini uzrok kretanja, imamo da je:
2
i
2
d v
0
dy
= ⇒
1 1 2
2 3 4
v =C y C
v =C y C
+
+

Iz graničnih uslova imamo:
- za y=0,
2
v =0 ⇒
4
C 0 =
- za y=b
1
+b
2
,
1 0
v =u ⇒ ( )
1 1 2 2 0
C b b C u + + = ...(1)
- za y=b
2
, ( ) ( )
1 2 2 2
v b =v b ⇒
1 2 2 3 2
C b C C b + = ...(2)
- za y=b
2
,
1 2
= τ τ ⇒
2 2
1 2
1 2
y b y b
v v
y y
= =
∂ ∂
η = η
∂ ∂

1 1 2 3
C C η = η ...(3)
Iz (3) ⇒
1
3 1
2
C C
η
=
η
→ (2):
1
1 2 2 1 2
2
C b C C b
η
+ =
η

1
2 1 2
2
C C b 1
| | η
= −
|
η
\ .
→ (1)
( )
1
1 1 2 1 1 0
2
C b b C b 1 u
| | η
+ + − =
|
η
\ .

1
1 1 2 0
2
C b b u
| | η
+ =
|
η
\ .

2 0
1
1 2 2 1
u
C
b b
η
=
η + η

1 2
2 2 0
1 2 2 1
C b u
b b
η −η
=
η + η

1 0 1
3 1
2 1 2 2 1
u
C C
b b
η η
= =
η η + η

Jednačina rasporeda brzine u zazoru data je izrazom:
1 0
2
1 2 2 1
2 0 1 2
2 0 2 1 2
1 2 2 1 1 2 2 1
u
y, za 0 y b
b b
v(y)
u
y b u , za b y b +b
b b b b
η ¦
≤ ≤
¦
η + η
¦
=
´
η η −η
¦
+ ≤ ≤
¦
η + η η + η
¹




4. Zadatak. Ulje za podmazivanje ložišta dovod se iz
spremišta do tarućih površina pomoću beskonačnog
kaiša pravougaonog poprečnog preseka. Ako je brzina
kaiša v
0
, debljina sloja ulja b, odrediti dinamičku
viskoznost ulja ako je njegova gustina ρ.
Napomena: Na spoljašnjoj granici sloja brzina ulja
jednaka je nuli,

Rešenje:
Napišimo prvo Navije-Stoksovu jednačinu i jednačinu kontinuiteta za stacionarno strujanje
2 2 2
x x x x x x
x y z 2 2 2
2 2 2
y y y y y y
x y z 2 2 2
2 2 2
z z z z z z
x y z 2 2 2
y
x
v v v v v v 1 p
v v v X
x y z x x y z
v v v v v v
1 p
v v v Y
x y z y x y z
v v v v v v 1 p
v v v Z
x y z z x y z
v
v
x
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + = − + ν + +
|
∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂

+ + = − + ν + +
|
|
∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + = − + ν + +
|
∂ ∂ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂
\ .


+

z
v
0
y z

+ =
∂ ∂

Karakteristike stujanja:
- ravansko strujanje:
z
v 0 = , 0
z
∂χ
=

;
- strujanje se odvija pretežno u pravcu x ose,
x
v v = (
y
v 0 = )
- u jednačinama zanemarujemo uticaj sile zemljine teže;
Iz jednačine kontinuiteta dobija se:
x
v
0
x

=


( )
( )
x x
x x
v v x
v v z
≠ ¹
¦
`

¦
)
⇒ ( ) v v y = .
Iz druge jednačine je:
p
0
y

=


( )
( )
p p y
p p z
≠ ¹
¦
`

¦
)
⇒ ( ) p p x = ,
pa se prva jednačina svodi na jednačinu:
2
2
1 p v
x y
∂ ∂
= ν
ρ ∂ ∂

p
k
x

=

i
2
2
v
k
y

η =


1
v k
y C
y

= +
∂ η

2
1 2
k
v y C y C
2
= + +
η

Konstante C
1
i C
2
određujemo korišćenjem graničnih uslova:
za y=0,
0
v=v ⇒
2 0
C =v
i za y=b, v=0 ⇒
2
1 2
k
0 b C b C
2
= + +
η

0
1
v k
C b
2 b
= − +
η
,
pa je:
2 0
0
v k k
v y b y v
2 2 b
| |
= − + +
|
η η
\ .

Da odredimo konstantu k, posmatramo ravnotežu fluidnog delića:
g Bbdx Bbdp ρ = − ⇒
dp
g k
dx
= − ρ = ⇒ k g = − ρ .
Onda raspored brzine u sloju ima oblik:
2 0
0
v g g
v y b y v
2 2 b
| | ρ ρ
= − + − +
|
η η
\ .
.
Pođimo sada od izraza za protok:
b b 3
2 2 0 0
0 0 sr
0 0
v v g g g b 1 g
Q B vdy B y b y v dy B b b v b Bbv
2 2 b 2 3 2 2 b
( ( | | | | ρ ρ ρ ρ
= = − + − + = − + − + =
( ( | |
η η η η
\ . \ . ¸ ¸ ¸ ¸
∫ ∫

sr 0
2
v v
3
= ,
jer je u pitanju parabolični raspored tako da poslednja jednačina dobija oblik:
2 0
0 0
v 2 1 g 1 g
v b b b v
3 6 2 2 b
| | ρ ρ
= − + − +
|
η η
\ .

2 2
0 0
1 g 1 g 1 1
b b v v
6 4 2 3
ρ ρ
− + = −
η η

2
0
1 g 1
b v
12 6
ρ
=
η

2
0
g b
2v
ρ
η = .
Za parabolički raspored je:
0 sr
2
Q bv v b
3
= = ⇒
sr 0
2
v v
3
= .
5. zadatak. Tečnost gustine ρ=920 kg/m
3
i dinamičke
viskoznosti η=0,06

kg/ms, struji kroz horizontalni
procep unutrašnjeg poluprečnika a=20mm, spoljašnjeg
poluprečnika b=36mm i dužine L=6,4m usled razlike
pritisaka ∆p=0,18 bar. Naći izraz za raspored brzine,
protok, maksimalnu i srednju brzinu.

Rešenje:
Napišimo prvo Navije-Stoksovu jednačinu i jednačinu kontinuiteta u polarno-cilindričnom
koordinatnom sistemu za nestišljiv fluid:
2 2 2
2 r r r r r r r r r
r z r 2 2 2 2 2 2
2 2 2
r r
r z 2 2 2 2 2 2
v v v v v v v v v v v 1 1 p 1 1 2
v v v F
t r r z r r r r r r r r z
v v v v v v v v v v v v v 1 1 p 1 1 2
v v F
t r r z r r r r r r r r z
θ θ
θ
θ θ θ θ θ θ θ θ θ θ θ
θ
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + − = − + ν + − + − +
|
∂ ∂ ∂θ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂θ ∂θ ∂
\ .
∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + + = − + ν + − + + +
∂ ∂ ∂θ ∂ ρ ∂θ ∂ ∂ ∂θ ∂θ ∂
2 2 2
z z z z z z z z
r z z 2 2 2 2
r r z
v v v v v v v v v 1 p 1 1
v v F
t r r z z r r r r z
v v v v 1
0
x r r z
θ
θ
| |
|
\ .
| | ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂ ∂
+ + + = − + ν + + +
|
∂ ∂ ∂θ ∂ ρ ∂ ∂ ∂ ∂θ ∂
\ .
∂ ∂ ∂
+ + + =
∂ ∂θ ∂

Karakteristike stujanja:
- stacionarno strujanje: 0, - fizička veličina strujanja
t
∂χ
= χ

;
- ravansko strujanje: v 0
θ
= , 0
∂χ
=
∂θ
;
- strujanje se odvija pretežno u pravcu z ose,
z
v v =
- zanemarimo zapreminske sile.
Sistem jednačina se svodi na:
2
2
z
1 p
0
r
1 p v 1 v
z r r r
v
0
z

=
ρ ∂
| | ∂ ∂ ∂
= ν +
|
ρ ∂ ∂ ∂
\ .

=

, ⇒ ( ) ( ) p p r , v v z ≠ ≠ , pa je ( ) ( ) p p z , v=v r = .
Onda parcijalna diferencijalna jednačina postaje obična diferencijalna jednačina:
2
2
dp d v 1 dv
k
dz dr r dr
| |
= η + = −
|
\ .
.
Integracijom pritiska dobija se: p kz C = − + .
Za z=0, p=p
1
; za z=L, p=p
1
+∆p.
1
p C = ,
1 1
p p kL p + ∆ = − + ⇒
p
k 2, 8125 kPa/m
L

= − = − .
Integracijom jednačine
2
2
d v 1 dv k
0
dr r dr
+ + =
η

d dv k
r r 0
dr dr
| |
+ =
|
η
\ .
,
dobija se:
2
1 2
k
v r C ln r C
4
= − + +
η

Konstante se određuju iz graničnih uslova:
r=a, v=0 i r=b, v=0 ⇒
2 2 2 2
2
1 2
k b a k b a
C , C a ln a
a a
4 4
ln ln
b b
| |
|
− −
= − = +
|
η η
|
\ .
.
Konačno se dobija da je:
2 2
2 2
k b a r
v r a ln
a
4 a
ln
b
| |
|

= − − +
|
η
|
\ .
.
Iz izraza
dv
0
dr
= ⇒
1/ 2
2 2
m
1 b a
r 27, 6 mm
a
2
ln
b
| |
|

= =
|
|
\ .
,
pa je maksimalna brzina: ( )
max m
v v r 1,136 m/s = = .
Protok je:
( )
( ) ( )
2 2
a
2 2 2 2
b
p a b
a
Q v 2r dr a b ln a b 2, 83 l/s
a
r
8 Lln
b
π∆ −
(
= ⋅ π = + − − =
(
¸ ¸
η

.
Srednja brzina je:
( )
sr
2 2
Q
v 1 m/s
a b
= =
π −
.
MEHANIKA FLUIDA

Isticanje kroz velike otvore

1.zadatak. Kroz veliki ptvor u bočnom zidu rezervoara oblika ravnokrakog trougla
osnove a i koeficijenta protoka µ, ističe voda. Odrediti protok kroz otvor ako su poznate
veličine H
1
i H
2
(v.sl.).

Rešenje:
Elementarni protok je:
( ) dQ 2gz x z dz = µ ⋅ ,
pa je protok:
( )
2
1
H
H
Q 2g x z dz = µ

.
Sada treba odrediti x(z). Sa slike je (iz sličnosti trouglova):
Prethodni sistem jednačina svodi se na oblik:
( )
2
2
2 1 2 1
H z x a
x= H z
a H H H H

= ⇒ −
− −

pa je
( )
2
1
2
1
H
2
2 1 H
H
3/ 2 5/ 2
2
2 1 H
a
Q 2g H z zdz
H H
a 2 2
2g H z z
H H 3 5
= µ − =

| |
= µ −
|

\ .


tj.
5/ 2 3/ 2 5/ 2
2 2 1 1
2 1
a 4 2 2
Q 2g H H H H
H H 15 3 5
| |
= µ − +
|

\ .
.

Ako se, na primer, osnovica velikog otvora poklapa sa nivoom tečnosti (H
1
=0, H
2
=h)
izraz za protok ima jednostavniji oblik i glasi:
* 3/ 2
4
Q a 2g h
15
= µ ⋅ .

2.zadatak. Kroz veliki otvor u bočnom zidu rezervoara, oblika romba stranice a,
vertikalne dijagonale H i koeficijenta protoka µ, ističe voda. Iznad vode u rezervoaru je
konstantan natpritisak p
m
, a isticanje je u sredinu u kojoj deluje atmosferski pritisak.
Odrediti protok vode kroz ovaj otvor.

Rešenje:
Protok kroz ovaj otvor je: Q=Q
1
+Q
2
,
gde su:
Q
1
– protok kroz donji deo otvora,
Q
2
– protok kroz gornji deo otvora,

Elementarni protok kroz donji deo otvora je:
( )
m
1
p
dQ 2g y x y dy
g
| |
= µ + ⋅
|
ρ
\ .
,
gde je:
( )
x H y 2h
x= H y
h H/ 2 H

= ⇒ − .

Onda je protok kroz donji deo otvora:
( )
H
m
1
H/ 2
H
3/ 2 5/ 2 3/ 2
m m m m
H/ 2
p h
Q 2 2g y H y dy
H g
p p p p h 2 2 2
2 2g H y y y
H 3 g 5 g 3 g g
(
= µ + − =
(
ρ
¸ ¸
(
| | | | | |
= µ + − + + + (
| | |
ρ ρ ρ ρ
( \ . \ . \ .
¸ ¸


( )
H
m
1
H/ 2
3/ 2 3/ 2 5/ 2 5/ 2
m m m m
3/ 2 3/ 2
m m m
p h
Q 2 2g y H y dy
H g
p p p p h 2 H 2 H
2 2g H H H
H 3 g g 2 5 g g 2
p p p 2 H
H
3 g g g 2
(
= µ + − =
(
ρ
¸ ¸
¦ ( (
| | | | | | | | ¦
= µ + − + − + − + ( (
´ | | | |
ρ ρ ρ ρ
( ( \ . \ . \ . \ .
¦
¸ ¸ ¸ ¸ ¹
¹ (
| | | | ¦
+ − + (
` | |
ρ ρ ρ
( \ . \ .
¸ ¸

.
¦
)


Elementarni protok kroz gornji deo rezervoara je:
m
2
p
dQ 2g z bdz
g
| |
= µ + ⋅
|
ρ
\ .
,
gde je:
b z 2h
b= z
h H/ 2 H
= ⇒ .
Onda je protok kroz donji deo otvora:
H/ 2
5/ 2 3/ 2
H/ 2
m m m m
2
0
0
p p p p 2h 2h 2 2
Q 2g z zdy 2g z z
H g H 5 g 3 g g
(
(
| | | |
= µ + =µ + − + (
( | |
ρ ρ ρ ρ
( \ . \ .
¸ ¸
¸ ¸


5/ 2 5/ 2 3/ 2 3/ 2
m m m m m
2
p p p p p 2h 2 H 2 H
Q 2g
H 5 g 2 g 3 g g 2 g
¦ ¹ ( (
| | | | | | | | ¦ ¦
= µ + − − + − ( (
´ `
| | | |
ρ ρ ρ ρ ρ
( ( \ . \ . \ . \ .
¦ ¦
¸ ¸ ¸ ¸) ¹
.
Ukupni protok je:
3/ 2 3/ 2 5/ 2
m m m
1 2
5/ 2 3/ 2 3/ 2 5/ 2
m m m m m
p p p h 2 H 2
Q Q Q 2 2g H H H
H 3 g g 2 5 g
p p p p p 2 H 2 H 2 H
+ + H
5 g 2 3 g g g 2 5 g 2

¦ (
| | | | | | ¦
= + = µ + − + − + + (
´
| | |
ρ ρ ρ
( \ . \ . \ .
¦
¸ ¸ ¹
(
| | | | | | | |
+ + − + + + (
| | | |
ρ ρ ρ ρ ρ
( \ . \ . \ . \ .
¸ ¸
3/ 2 3/ 2
m m m m m
p p p p p 2 2 H 2

5 g 3 g g 2 3 g g
¹
| | | | | | ¦
− − + +
`
| | |
ρ ρ ρ ρ ρ
\ . \ . \ .
¦
)

3/ 2 3/ 2 5/ 2
m m m
5/ 2 3/ 2 3/ 2 5/ 2
m m m m m m
p p p h 2 H 2
Q 2 2g H H H
H 3 g g 2 5 g
p p p p p p 4 H 2 4 H 4
+ + H
5 g 2 3 g g 3 g g 2 15 g
¦ (
| | | | | | ¦
= µ + − + − + + (
´
| | |
ρ ρ ρ
( \ . \ . \ .
¦
¸ ¸ ¹
¹
| | | | | | | | ¦
+ + − + +
`
| | | |
ρ ρ ρ ρ ρ ρ
\ . \ . \ . \ .
¦
)


Veza između h i H je:
2 2
2 2 2
h H
a h= 4a H
2 2
| | | |
+ = ⇒ −
| |
\ . \ .
,
h treba uneti u izraz za Q.
3.zadatak. U veritkalnom zidu nalazi se trougaoni otvor koji se otvara poklopcem čija je
brzina v
o
=1 m/s. Odrediti zapreminu vode koja istekne kroz veliki otvor, ako se poklopac
kreće vertikalno: a) na dole i b) na gore. Dati su podaci: H=2m, h=1,5m, a=1m i µ=0,62.

Rešenje:
a) Položaj trenutne otvorenosti poklopca (otvora) određen je koordinatom y (vidi sliku b).
Onda je elementarni protok:
( ) dQ 2gz x z dz = µ ⋅ ,
gde je iz sličnosti trouglova:
( )
x a a
x z-H
z H h h
= ⇒ =

.
( )
H y
H
a
Q 2g z H zdz
h
+
= µ −


dV Qdt = ,
o
o o
dy Q
y v t dt= dV= dy
v v
= ⇒ ⇒ .
( )
( ) ( )
H y h
o 0 H
H y
h
5/ 2 3/ 2
o 0 H
h
5/ 2 3/ 2
5/ 2 5/ 2
o 0
a
V 2g z H zdz dy
hv
a 2 2
2g z Hz dy
hv 5 3
a 1 1 1 1
2 2g H y H H H y H dy
hv 5 5 3 3
+
+
(
= µ − =
(
¸ ¸
| |
= µ − =
|
\ .
(
= µ + − − + +
(
¸ ¸
∫ ∫



( ) ( )
( ) ( )
h
7/ 2 5/ 2
5/ 2 5/ 2
o 0
7/ 2 5/ 2
7/ 2 5/ 2 7/ 2 5/ 2
o
a 1 2 1 1 2 1
V 2 2g H y yH H H y yH
hv 5 7 5 3 5 3
a 2 1 2 2 1
2 2g H h H hH H H h H hH
hv 35 5 15 15 3
(
= µ + − − + +
(
¸ ¸
¦ ¹
(
= µ + − − − + + +
´ `
¸ ¸
¹ )

Odnosno:
( ) ( )
7/ 2 5/ 2
7/ 2 5/ 2 3
o
a 1 H 4 1 h
V 4 2g H h H h H H 170, 7 m
hv 35 15 15 105 15
(
= µ + − + + − + =
(
¸ ¸
.
b) Koristeći identičan postupak kao i u zadatku pod a), dobija se da je:
( )( ) ( )
5/ 2 7/ 2
7/ 2 3
o
a 1 hH 8
V 2 2g 8H 15h H h H h H 363, 7 m
hv 105 3 105
(
= µ + + − + − =
(
¸ ¸
.
4.zadatak. U veritkalnom zidu nalazi se pravougaoni veliki otvor koji zatvara poklopac.
Kada se poklopac kreće konstantnom brzinom v
o
, odrediti zapreminu vode koja istekne
kroz veliki otvor za vreme njegovog otvaranja, ako se poklopac kreće: a) s desna na levo i
b) s leva na desno. Dati podaci su: v
o
, a, h, H, µ.

Rešenje:
a) Trenutni položaj poklopca, pri njegovom kretanju s desna na levo, prikazan na sl.b,
određen je koordinatom y.
Za trenutno otvorenu površinu otvora imamo:
( )
x y
x y; =z- H+h-
h a a
y ; x=
y a h h
η
= ⇒ = η ξ
η ξ ξ
ξ
= ⇒ = ξ η

Dakle, ( )
a a
x= z- H+h-
h h
η = ξ (
¸ ¸
.
Onda je: dQ 2gz xdz = µ ⋅ ,
pa je:
( )
H h
H h
a
Q 2g z H h zdz
h
+
+ −ξ
= µ − + − ξ (
¸ ¸ ∫
.
dV Qdt = ,
o
o o
a a a
y v t dt= d dV= Qd
h hv hv
= = ξ ⇒ ξ ⇒ ξ .
( )
h H h
o 0 H h
a a
V 2g z H h zdz d
hv h
+
+ −ξ
(
= µ − + − ξ ξ (
(
¸ ¸
(
¸ ¸
∫ ∫

Integracijom se dobija da je:
( ) ( ) ( )
2
2
7/ 2 5/ 2 3/ 2
7/ 2
o
2g a 4 2 h
V 2 H h H h H h H h
v h 105 15 6
¦ ¹
| |
(
= µ + − − + + +
´ `
|
¸ ¸
\ .
¹ )
.
b) Pri kretanju poklopca s leva na desno, trenutno otvorena površina velikog otvora ima
oblik trapeza. Zato se ova površina deli na dve, i to trougla i pravougaonika i dobija se:
( ) ( )
( )
2 2 2
2
7/ 2 3/ 2
5/ 2
o
2 2
5/ 2
7/ 2
2g a 2 h 2 h h
V 2 3 5 H h hH H h
v h 105 a 15 6 a
4 h 2 h
H 1 1 H H h .
105 a 15 a
¦ (
¦ | | | | | |
= µ − + + + + +
( ´
| | |
\ . \ . \ .
(
¦ ¸ ¸ ¹
¹ ( (
¦ | | | |
+ + + − +
( ( `
| |
\ . \ .
( (
¦ ¸ ¸ ¸ ¸ )

5.zadatak. Voda ističe iz rezervoara kroz veliki otvor oblika elipse (sa poluosama a=0,5m
i b=1m) čije se teme nalazi na slobodnoj površi tečnosti u rezervoaru. Odrediti zapreminski
protok vode Q kroz otvor, pod uslovom da se nivo tečnosti održava na istoj visini.
Koeficijent isticanja µ=0,62.


Rešenje:
Iz jednačine elipse imamo:
2 2 2
2 2 2
x y y
=1 x a 1
a b b
+ ⇒ = − .
Kako je y+z=b, to je elementarna površina:
( )
2
2
2
2 2
b z y 2a
dA 2xdz 2a 1 dz 2a 1 dz 2bz z dz
b b b

= = − = − = −
Iz izraza za elementarni protok,
dQ 2gz dA(z) = µ ⋅ ,
dobija se protok kroz elipsasti otvor:
2b
0
2a
dQ 2g z 2b z dz
b
= µ − ⋅

.
Integral u izrazi za protok, može se izračunati, na primer smenom 2b-z=u, te proizilazi da
je:
( )
2b
1/ 2 3/ 2 3
0
2a 64
Q 2g 2bu u du ab gb 4,13 m / s
b 15
= µ − ⋅ = µ =


MEHANIKA FLUIDA

Isticanje kroz male otvore

1.zadatak. Rezervoar oblika obrtnog paraboloida napunjen je vodom i prazni se kroz tri
jednaka otvora. Odrediti vreme pražnjenja rezervoara (integralnu reprezentaciju), ako su
dati podaci: h, b, d i µ.

Rešenje:
Kada se pražnjenje vrši kroz sva tri otvora, jednačina isticanja glasi:
( )
1 2
2Q Q dt A(z)dz + = − ,
gde su:
2
A(z) r = π,
a iz jednačine paraboloida imamo:
2 2 2
2
2
r z b b
r = z A(z)= z
b h h h
= ⇒ ⇒ π .
2
1 2
h d
Q a 2g z ; Q a 2gz; a=
3 4
π | |
= µ − = µ
|
\ .
,
pa se zamenom dobija:
2
h b
2 a 2g z a 2gz dt=- zdz
3 h
(
| |
µ − + µ π
(
|
\ .
(
¸ ¸

2
h b
a 2g 2 z z dt=- zdz
3 h
| |
| |
µ − + π |
|
|
\ .
\ .

2
b z
dt dz
ah 2g h
2 z z
3
π
= −
µ
| |
− +
|
\ .

2
2
4b z
dt dz
d h 2g h
2 z z
3
= −
µ
| |
− +
|
\ .

h / 3 2
1
2
h
4b z
t dz
d h 2g h
2 z z
3
= −
µ
| |
− +
|
\ .

.
Posle ovog vremena (t
1
) pražnjenje se obavlja samo kroz otvor na dnu sa protokom Q
2
, pa
imamo da je:
3/ 2 3/ 2
0 2 2 2
2
2 2 2
h / 3
4b 4b 2 h 8b h
t zdz
3 3 3 d h 2g d h 2g 3 d h 2g
| | | |
= − = =
| |
µ µ µ \ . \ .

.
Ukupno pražnjenje rezervoara je:
1 2
t t t = +
2.zadatak. Sud koji se sastoji od cilindra i kupe
prazni se kroz prikazani prosti cevovod. Za
vreme pražnjenja u sudu iznad vode deluje
konstantan natpritisak p
m
. Odrediti vreme
pražnjenja rezervoara, ako su poznati podaci: D,
d, h, H
1
, H
2
, L, ρ, ξ
u
, ξ
k
, ξ
v
i λ.

Rešenje:
Bernulijeva jednačina za preseke 0-0 i 1-1 ima
oblik:
2
m
u k v
p v L
gz 2 1
2 d
| |
+ = ξ + ξ + ξ + λ +
|
ρ
\ .

m
2
u k v
p
2g z
v
L
2 1
d
| |
+
|
ρ
\ .
=
ξ + ξ + ξ + λ +
.
Onda je:
2
m
1
p d
Q 2g z
4 g
| | π
= µ +
|
ρ
\ .
, gde je
u k v
1
L
2 1
d
µ =
ξ + ξ + ξ + λ +
.
Pražnjenje cilindričnog dela suda je određeno jednačinom:
2
1
D
dz Q dt
4
π
− = ⇒
2
2
m
D dz
dt
d 2g p
z
g
= −
µ
+
ρ
.
Integracijom se dobija da je:
2
1 2
H h
2 2
m m
1 1 2 2
2 2
H H h m
p p D dz D
t H H h H h
g g d 2g p d 2g
z
g
+
+ +
| |
= − = + + + − + +
|
|
ρ ρ µ µ
\ .
+
ρ

.
Posle ovog vremena (t
1
) obavlja se pražnjenje dela rezervoara oblika kupe:
2
2
2
r
dt dy
Q
π
= − ,
gde iz sličnosti trouglova imamo da je:
( )
2 2
r y H D
r= y h
D/ 2 H 2H

= ⇒ − .
( )
( )
2
2 2
2
2 2 2 2
2
2 2
m m
y h D dy D
dt y h dy
4H H d 2g
p p d
2g y y
4 g g
− π
= − − = −
µ
| | | | π
µ + +
| |
ρ ρ
\ . \ .

( )
2
2
h 2
2
2 2
H h 2
m
y h D
t dy
H d 2g
p
y
g
+

= −
µ
| |
+
|
ρ
\ .

.
5/ 2 5/ 2 3/ 2
2
m m m
2 2 2
2 2
2
3/ 2
m m m m m
2
p p p D 2 4
t H h h H h
5 g g 3 g H d 2g
p p p p p
h h 2 h H h h
g g g g g
¦ (
| | | | | | ¦
= − + + − + − + + − (
´ | | |
ρ ρ ρ µ
( \ . \ . \ .
¦
¸ ¸ ¸ ¹
( ¹ | |
| | | | | | ¦
− + + + + + + − + (
|` | | |
|
ρ ρ ρ ρ ρ
( \ . \ . \ . ¦ \ .) ¸

Ukupno vreme pražnjenje rezervoara je:
1 2
t t t = + .
3.zadatak. U cilindričnom sudu mase m, može da se kreće klip bez trenja. Odrediti vreme
za koje će se sud isprazniti kroz pet malih otvora oštrih ivica. Dati su podaci: D, d, D
o
, H,
ρ i µ.


Rešenje:
Na početku treba odrediti visinu h do koje je sud napunjen tečnošću. Iz jednačine
ravnoteže suda imamo da je:
( )
2 2
mg gh D d
4
π
= ρ − ⇒
( )
2 2
4m
h
D d
=
ρπ −
.
Prvo se prazni širi deo suda, pri čemu je, zbog dinamičke ravnoteže suda, visina h=const.
Diferencijalna jednačina pražnjenja šireg dela suda glasi:
( )
2 2
o
1
d D
5 2g h z dt dz
4 4
π π
µ + = −
( )
0 2 2
1
2 2
H o o
D dz 2D
t h H h
5 d 2g h z 5 d 2g
= − = + −
µ + µ

.
Za pražnjenje užeg dela suda imamo jednačinu:
2 2
o
2
d d
5 2gy dt dy
4 4
π π
µ ⋅ = −
0 2 2
2
2 2
H o o
d dz 2d
t h
5 d 2g y 5 d 2g
= − =
µ µ

.
Ukupno vreme pražnjenje rezervoara je:
1 2
t t t = + .
4.zadatak. Cilindrični sud napunjen tečnišću gustine ρ, zatvoren je klipom sa gornje
strane. Masa klipa je m. Odrediti vreme za koje se sud isprazni kroz tri jednak otvora
prikazana na slici. Dati su podaci: D
1
, D
2
, H, h, d i µ. (Dati integralnu preprezentaciju.)

Rešenje:
Vreme pražnjenja suda sastoji se od dva vremena, vremena pražnjenja kroz sva tri otvora i
vremena pražnjenja kroz donji otvor.
Kada se sud prazni kroz sva tri otvora, tada klip na tečnost deluje konstantnim natpritiskom
m 2
1
4mg
p
D
=
π
.
Onda je diferencijalna jednačina pražnjenja suda:
2 2
m m 1
1
d p p D
5 2g 2 z h z dt dz
4 g g 4
| |
π π
µ + − + + = −
|
|
ρ ρ
\ .

h 2
1
1
2
H h m m
D 1
t dz
5 d 2g p p
2 z h z
g g
+
= −
µ
+ − + +
ρ ρ

.
Posle vremena t
1
pražnjenje je samo kroz donji otvor. Ako se zanemari isticanje kroz
gornje otvore, kada je tečnost neposredno pri površi klipa, dobija se jednačina:
2 2
2
2
d D
2gy dt dy
4 4
π π
µ ⋅ = −
0 2 2
2 2
2
2 2
h
D 2D 1
t dy h
d 2g y d 2g
= − =
µ µ

.
Ukupno vreme pražnjenje rezervoara je:
1 2
t t t = + .
5.zadatak. Hidraulički akumulator napunjen uljem gustine ρ, sastoji se od cilindra, klipa
mase m i opruge krutosti c. Opruga hidrauličkog akumulatora prethodno je sabijena za
vrednost b>H. Odrediti vreme pražnjenja hidrauličkog akumulatora. Dati su podaci: D, d,
H, L, b, ρ, m, µ i c.

Rešenje:
Radi jednostavnijeg pisanja uvodimo oznake:
2
D
A
4
π
= i
2
d
a
4
π
= .
Klip deluje na tečnost konstantnim natpritiskom:
m 2
4mg mg
p
D A
= =
π
.
Sila u opruzi zavisi od trenutnog položaja klipa, pa je pritisak od opruge:
( ) ( )
c
c
F c c c
p b H z b H z
A A A A
= = − − = − + (
¸ ¸
.
Onda je diferencijalna jednačina pražnjenja suda:
c m
p p
a 2g z dt Adz
g g
| |
µ + + = −
|
ρ ρ
\ .

( )
0
H
A dz
t
a 2g
mg c c
b H 1 z
gA gA gA
= −
µ
| |
+ − + +
|
ρ ρ ρ
\ .



MEHANIKA FLUIDA

Isticanje kroz otvore sa promenljivim nivoom tečnosti

1.zadatak. Prizmatična sud podeljen je vertikalnom pregradom, u kojoj je otvor prečnika
d, na dve komore. Leva komora je napunjena vodom visine H, a desna je prazna. Odrediti
vreme izjednačavanja nivoa u komorama posle otvaranja otvora. Dati odaci su: A
1
,A
2
,µ i h.

Rešenje:
Vreme izjednačavanja nivoa sastoji se od dva vremena: vremena punjenja komore
poprečnog preseka A
2
do visine otvora d i vremena podvodnog isticanja tečnosti do
trenutka izjednačavanja nivoa u komorama.
Za vreme isticanja dok otvor nije potopljen važi jednačina:
2
1
d
A dz 2gz dt
4
π
− = µ ⋅ ⇒
1
2
4A 1
dt dz
d 2g z
= −
µ π

1
H h
1
1
2
H h
4A 1
t dz
d 2g z


= −
µ π

,
gde H
1
određujemo iz uslova jednakosti zapremina:
( )
1 1 2
A H H A h − = ⇒
2
1
1
A
H H h
A
= − .
1 1
1
2
2
8A A
t H h H 1 h
A d 2g
(
| |
( = − − − +
|
µ π (
\ .
¸ ¸
.
Pri daljem isticanju važi jednačina:
1 1 2 2
A dy A dy a 2gy dt − = = µ ⋅ ⇒
1
2 1
2
A
dy dy
A
= − .
Koristeći da je:
1 2
y y y = − ⇒
1 2
1
2
A A
dy dy
A
+
= ⇒
2
1
1 2
A
dy dy
A A
=
+
.
1 2
1 2
A A
dy a 2gy dt
A A
− = µ ⋅
+

1 2
1 2
A A 1 1
dt dy
A A a 2g y
= −
+ µ


( ) ( )
1
0
1 2 1 2 2
2
2
1 2 1 H h 1 2
A A A A A 1 8
t dy H 1 h
A A A A A a 2g y d 2g

| |
= − = − +
|
+ + µ µ π
\ .



Ukupno vreme pražnjenja rezervoara je:
1 2
t t t = +
2.zadatak. Cilindričan sud povšine preseka A prazni se kroz cev površine preseka a. Cev
se obrće oko verikalne ose 0-0 konstantnom ugaonom brzinom ω. Izlazni otvor cevi nalazi
se na rastojanju R od ose obrtanja. Uporediti vremena pražnjenja suda za slučaj da cev stoji
u da se obrće. Poznati podaci su: A, a, H
o
, H, µ, R i ω.


Rešenje:
Za slučaj da se cev obrće protok je:
2 2
1
R
Q a 2g z
2g
| | ω
= µ +
|
\ .
.
Diferencijalna jednačina isticanja (pražnjenja suda) je:
Adz Q dt − = ⋅ ⇒
o
H
1
2 2
H
A 1
t dz
a 2g
R
z
2g
= −
µ
ω
+

,
a posle integracije imamo da je:
2 2 2 2
1 o
2A R R
t H H
2g 2g a 2g
(
ω ω
= + − + (
µ
(
¸ ¸
.
Ako se cev ne obrće treba u prethodnom izrazu ostaviti da je ω=0 i dobija se da je:
2 o
2A
t H H
a 2g
(
= −
¸ ¸
µ
.
Onda je:
2 2 2 2
o
1
2 o
R R
H H
2g 2g t
t H H
ω ω
+ − +
=

.


3.zadatak. Cilindrični sud napunjen vodom obrće se konstantnom ugaonom brzinom ω.
Iznad vode je klip mase m. Sud se prazni kroz četiri ravnomerno raspoređena otvora.
Odrediti ugaonu brzinu ω, tako da se sud isprazni za vreme T. Dati su podaci: D, d, h, µ, T,
m i ρ.

Rešenje:
Osnovna hidrostatička jednačina glasi:
2 2
1
dp xdx ydy gdz = ω + ω −
ρ

2
2
1
p r gz C
2
ω
= − +
ρ

2
2
p r gz C
2
ω
= ρ −ρ + ρ
2
2
k a a
p p r gy C p
2
ω
− = ρ −ρ + ρ −
D/ 2 2
2
a
0
mg r gy C p 2r dr
2
| | ω
= ρ −ρ + ρ − π
|
\ .


( )
2 4
2
a
D D
mg C p gy
4 64
π π
= ρ − −ρ + ρω ⇒
2 2
a 2
4mg D
C p gy
D 16
ω
= ρ − −ρ + ρ
π
,
2 2
a 2
4mg D
C p gy
D 16
ω
ρ = + ρ + −ρ
π
.
Jednačina rasporeda pritiska je:
2 2 2
2
a 2
4mg D
p r gz p gy
2 D 16
ω ω
= ρ −ρ + + ρ + −ρ
π

Jednačina slobodne površi p=p
a
je:
2 2 2
2
2
4mg D
gz r gy
2 D 16
ω ω
ρ = ρ + ρ + −ρ
π
.
Otvori se nalaze na rastojanju r=D/2, pa je rastojanje od otvora do slobodne površine
tečnosti:
2
2 2 2 2 2
D 2 2
D 4mg D 4mg D
gz gy gy
2 2 D 16 D 16
ω ω ω | |
ρ = ρ + ρ + −ρ = ρ + + ρ
|
π π
\ .

2 2
D 2
4m D
z y y k
D 16g
ω
= + + = +
ρ π
,
2 2
2
4m D
k
D 16g
ω
= +
ρ π
.
Onda je diferencijalna jednačina isticanja vode:
( )
2 2
D d
dy 4 2g y k dt
4 4
π π
− = µ + ⇒
2
2
D 1
dt dy
4 d 2g y k
= −
µ +
.
Vreme pražnjenja suda je:
( )
0 2 2
2 2
h
D 1 D
T dy h k k
4 d 2g y k 2 d 2g
= − = + −
µ + µ

.
Rešenje poslednje jednačine po ω
2
je:
2
2 2
2 2
2
2 2 2 2
2 d T 2g 16g D 4m
h
D D D 4 d T 2g
¦ ¹
(
| | | |
µ
¦ ¦
(
ω = − −
| | ´ `
| |
ρ π ( µ
¦ ¦ \ . \ .
¸ ¸
¹ )
.
4.zadatak. Sud tankih zidova, mase m, (stabilno) pliva na vodi. Kada se na mestu A, koje
se nalazi na nivou slobodne površi probuši otvor površine poprečnog preseka a i
koeficijenta protoka µ, sud tone. U trenutku kada je sud potonuo nivo vode u sudu je ispod
otvora A. Odrediti vreme tonjenja suda, ako je sud oblika konusa. Poznate veličine su: D,
h, a, m, µ i ρ.

Rešenje:
Iz sličnosti trouglova imamo:
0
0 0
d D d 2x
h h h z y
= = =
+

( )
0 0 0
D D 1 D
d h , d h z , x y
h h 2 h
= = + = .
Diferencijalna jednačina pražnjenja suda je:
( ) A x dy Q dt = ⋅ ,
gde je: ( )
2
2 2
2
1 D
A x x y
4 h
= π = π .
Q a 2gz = µ ⇒
2
2
2
1 D
y dy a 2gz dt
4 h
π = µ ⋅ .
Veličina h
0
određuje se iz uslova plivanja u početku:
2 2
3 0
0 0 2
d 1 1 D
mg g h g h
3 4 12 h
π
= ρ = ρ π ⇒
2
3
0
12m h
h
D
| |
=
|
ρπ
\ .
.
Sada treba naći vezu između koordinata z i y. Ta veza se dobija iz uslova kvazistacionarne
hidrodinamičke ravnoteže sila:
( )
2
2
0
1 1 d
mg g x y g h z
3 3 4
π
+ ρ π = ρ + ,
( )
0
D
d h z
h
= + .
Dobija se da je:
( )
3
3 3
0 0
y h z h = + −
( )
2
2
0
3y dy 3 h z dz = + ⇒
( )
2
2
0
y dy h z dz = + .
( )
2
2
0
1 D
z h dz a 2gz dt
4 h
| |
π + = µ ⋅
|
\ .

( )
0
2 2 2 h h
0 2 2
0 0 0
0
z h D D 4
T dz h h 4h hh h
h h 3 4 a 2g z 10 a 2g

+ π π | | | | | |
= = − + +
| | |
µ µ \ . \ . \ .

.
5.zadatak. Vertikalni cilindrični sud prečnika D i visine H napunjen je vodom do visine
h=3/4H, prazni se kroz otvor prečnika d, koji se nalazi u težištu dna suda i koeficijenta
protoka µ. Odrediti vreme pražnjenja suda kada se sud obrće oko svoje vertikalne ose
konstantnom ugaonom brzinom. Ugaona brzina je takva da slobodna površina vode u
početnom trenutku pražnjenja dodiruje gornju ivicu suda.

Rešenje:
Iz jednakosti zapremina pre i za vreme obrtanja dobija se:
( )
0
3 1
z h H h 2h H H H H
2 2
= − − = − = − = .
Dakle,
0
1
z H
2
= .
Jednačina pražnjenja suda je:
2 2
p p
D D
dV V dz V dz
4 4
π π
= + − = −
2
D
dz Q dt
4
π
− = ⋅
2 2
D d
dz 2gz dt
4 4
π π
− = µ ⋅ ⇒
2
2
D 1
dt dz
d 2g z
= −
µ
.
0 2 2
H/ 2
2 2
0
H/ 2
D 1 D
t dz 2 z
d 2g z d 2g
= − = −
µ µ


Vreme pražnjenja suda iznosi:
2
2
D H
t
d g
=
µ
.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->